Как нашли илиаду гомера

Илиада
др.-греч. Ἰλιάς
Гомер "Илиада" (перевод Гнедича, издание второе, 1892).jpg
Жанр Эпос
Автор Гомер
Язык оригинала древнегреческий
Дата написания IX—VIII вв. до н. э.
Цикл Эпический цикл
Предыдущее Киприи
Следующее Эфиопида и Постгомерика
Электронная версия
Логотип Викитеки Текст произведения в Викитеке
Логотип Викицитатника Цитаты в Викицитатнике
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе

«Илиа́да» (др.-греч. Ἰλιάς) — древнейший из сохранившихся памятников древнегреческой литературы, эпическая поэма, приписываемая Гомеру, посвящённая событиям Троянской войны. В её основу, судя по всему, легли фольклорные сказания о подвигах древних героев. Считается первой трагедией[1].

Исторический контекст[править | править код]

Существует целый цикл сказаний о Троянской войне. Все их обычно объединяют под общим названием «Троянский цикл», или «Эпический цикл». Часть из них дошла до нас во фрагментах, как «Киприи», остальные только в синопсисах, пересказах более поздних авторов, и лишь гомеровские «Илиада» и «Одиссея» сохранились целиком.

Считается, что «Илиада» возникла в IX—VIII вв. до н. э. в греческих ионийских городах Малой Азии на основе преданий крито-микенской эпохи. Она написана гекзаметром (около 15 700 стихов), в IV—III вв. до н. э. поделена александрийским филологом Зенодотом Эфесским[2] на 24 песни (первоначально назывались книгами[3]) — по числу букв греческого алфавита[3].

Название «Илиада» происходит от Илиона (он же Троя) — столицы Троянского царства, осаде которой посвящена поэма.

Содержание[править | править код]

Действие «Илиады» относится к последним месяцам десятилетней осады Трои ахейцами, описываемый эпизод охватывает промежуток времени в 50 дней[4]. Здесь приведён краткий пересказ сюжета поэмы (ниже — более подробный, по главам).

Агамемнон, предводитель всех ахейцев, присваивает себе пленницу Ахилла Брисеиду. Оскорблённый Ахилл в ответ отказывается участвовать в сражениях, пока ахейцы не будут наказаны за нанесённую ему обиду. Он остаётся непреклонным, даже когда вынужденные отступить перед троянцами цари ахейцев предлагают вернуть ему пленницу с богатыми дарами. Но друг Ахилла Патрокл не выдерживает и, видя бедственное положение войск, убеждает Ахилла позволить ему выйти вместо него. Но в битве Патрокл погибает от рук троянского полководца Гектора, сына царя Трои Приама. Это ввергает Ахилла в глубокую скорбь, и он, стремясь отомстить за смерть друга, возвращается к сражениям, убивает Гектора в поединке под стенами Трои и забирает его тело, чтобы выместить на нём свою боль. Однако царь Приам безоружным приходит к Ахиллу, умоляя того сжалиться над стариком и отдать тело за выкуп. Ахейский герой в порыве сострадания соглашается и обещает перемирие на время похорон Гектора.

Текст Илиады был разделён на 24 песни, чьё содержание приведено ниже.

Песнь первая. Язва. Гнев.

Действие начинается непосредственно с причин конфликта в стане осаждающих Трою ахейцев (называемых также данайцами). К предводителю ахейского воинства царю Агамемнону с желанием выкупить свою пленённую дочь обращается Хрис, жрец бога — стреловержца Аполлона. Несмотря на предложенный им богатый выкуп и благосклонность к просьбе остальных ахейцев, царь грубо отказывает, оскорбляя просителя. Вынужденный уйти ни с чем, Хрис молит Аполлона об отмщении, и олимпийский бог насылает на вражеское войско с помощью своих стрел тяжёлую болезнь, вызвавшую много смертей. Ахилл собирает по этому поводу собрание, на котором прорицатель Калхас открывает причину мора и единственный способ его прекратить — умилостивить Аполлона, вернув Хрисеиду отцу вместе с богатыми жертвами богу. Царь Агамемнон вынужден уступить, но разгневанный и раздосадованный, решает в отместку забрать себе пленницу Ахилла Брисеиду. Оскорблённый этим Ахилл отказывается принимать дальнейшее участие в войне. Когда вслед затем его навещает мать — морская нимфа Фетида, он просит её умолить царя олимпийских богов Зевса не давать ахейцам военных удач против троян, пока Ахилл не вернётся в строй.

Песнь вторая. Сон. Беотия, или перечень кораблей.

Выслушав на Олимпе Фетиду и согласившись отомстить за Ахилла, Зевс посылает Агамемнону ложное сновидение, якобы предвещающее немедленную победу над Троей. Воодушевлённый этим царь решает испытать ахейцев и на собрании сообщает противоположное, будто бог велит им прекратить войну, и всем им надлежит с позором вернуться домой. Однако, уставшие после девяти лет непрерывных битв, все принимают это за чистую монету и немедленно хотят отплыть. Только царь Итаки Одиссей, пристыженный богиней мудрости Афиной, догадывается о подвохе и умудряется успокоить народ. Недовольный ситуацией, Терсит ругает Агамемнона, но Одиссей и его заставляет замолчать. Вожди окончательно собираются готовиться к решающей битве.

Описывая эти приготовления, Гомер приводит знаменитый список кораблей, в котором перечисляются все народы и вожди, воевавшие под началом Агамемнона. Всего к стенам Трои были приведены 1186 кораблей, снаряжённые 46 вождями, возглавлявшими 29 упомянутых в тексте отрядов, а само войско насчитывало свыше 130 тысяч воинов из 164 областей Эллады:

  • Аргос (под предводительством Диомеда),
  • Аркадия (под предводительством Агапенора),
  • Афины и Локрида (под предводительством Аякса Великого),
  • Итака и Эпир (под предводительством Одиссея),
  • Крит (под предводительством Идоменея),
  • Лакедемон (под предводительством Менелая, брата Агамемнона),
  • Микены, Родос (под предводительством Тлеполема),
  • Фессалия (под предводительством Ахилла),
  • Фокида, Эвбея, Элида, Этолия и пр.

Также перечисляются троянцы и союзные им племена с вождями:

  • троянцы (сами жители города) под предводительством Гектора
  • дарданы под предводительством Энея
  • трояне, жившие у подножия Иды, под предводительством Пандара
  • жители северной Троады под предводительством Адраста и Амфия
  • племена побережья Геллеспонта под предводительством Азия
  • гализоны под предводительством Годия и Эпистрофа
  • карийцы под предводительством Настеса
  • киконы под предводительством Эвфема
  • ликийцы под предводительством Сарпедона и Главка
  • меоны под предводительством Антифа и Месфла
  • мизы под предводительством Хромия и Энномоса
  • пафлагонцы под предводительством Пилемена),
  • пеласги под предводительством Гипофооя
  • пеоны под предводительством Пирехма
  • фракийцы под предводительством Акамаса и Пироса
  • фригийцы под предводительством Форкиса и Аскания.

Песнь третья. Клятвы. Смотр со стены. Единоборство Александра и Менелая.

Когда оба войска сошлись к бою, троянский царевич Парис, похитивший Елену Спартанскую, жену Менелая, чем послужил началу войны, вызывает кого-либо из греков, желающего сразиться с ним. На вызов выходит сам Менелай. Хотя Парис и попытался избежать встречи с ним, понукаемый братом Гектором, он соглашается на поединок, который должен окончательно рассудить противников: тот из них двоих, кто победит, заберёт себе Елену и похищенные с ней сокровища, а народы продолжат жить в мире. Для закрепления этого договора жертвами и клятвами из Трои на поле битвы выезжает и Приам, царь Трои, однако слишком старый, чтобы самому вести войско и потому предоставивший это своим сыновьям. После принесения взаимных клятв он возвращается в город. Когда начинается поединок, Менелай собирается расквитаться с оскорбившим его Парисом, но ему это не удаётся: после того, как Парис несколько раз умудряется избежать смертельных ударов, богиня любви Афродита, покровительствующая царевичу, волшебным образом переносит его в его собственные покои в Илионе. Агамемнон провозглашает победу своего брата.

Песнь четвёртая. Нарушение клятв. Обход войск Агамемноном.

Девятилетняя война грозит завершиться миром, вопреки судьбе и помыслам богов. Однако, наученная Зевсом, вмешивается Афина, соблазняя воина Трои Пандара нарушить перемирие и убить Менелая выстрелом из лука. Однако стрела наносит тому лишь незначительную рану, и Махаон, призванный на помощь, быстро обрабатывает её. Тем временем трояне снова вооружаются, и Агамемнон вынужден обходить войска, поднимая их на битву. В результате завязывается первое открытое сражение.

Песнь пятая. Подвиги Диомеда.

В ходе горячей схватки ахейский царь — полководец из Аргоса Диомед получает ранение в плечо от стрелы Пандара, и призывает Афину. Та является ему, придаёт новые силы и способность различать присутствие богов. Диомед должен избегать стычек с ними, за исключением Афродиты, на которую Афина завещает ему напасть. Диомед снова бросается в бой. Его замечает Эней, сын богини любви и троянца Анхиса, и вместе с Пандаром решает напасть на него. Пандар первый вступает в бой с Диомедом, однако погибает от его руки. Эней защищает тело друга, но Диомед серьёзно ранит и его. На помощь сыну приходит Афродита, чтобы вынести его из битвы, но Диомед начинает её преследовать. Догнав её, он умудряется ранить богиню любви в запястье и вынуждает выпустить Энея, но того принимает под свою защиту Аполлон и переносит для исцеления в свой храм. Афродита возвращается на Олимп, воспользовавшись колесницей бога войны Ареса, который по призыву Аполлона вступает в бой (хотя прежде он и Афина собирались воздержаться от сражения) и сопровождает Гектора. Однако Гера замечает угрозу и вместе с Афиной устремляется на помощь ахейцам. Гера в образе Стентора ободряет их, а Афина убеждает Диомеда напасть на Ареса и помогает ему ранить бога войны копьём, после чего тот возвращается на Олимп и жалуется на свою рану Зевсу.

Песнь шестая. Свидание Гектора с Андромахой.

Ахейские герои продолжают теснить троянцев. Прорицатель Гелен советует своему брату Гектору помешать бегству воинов в город и ободрить сражающихся, а затем отправиться в Трою и распорядиться о богатых дарах святилищу Афины, дабы богиня смягчилась. Гектор принимает совет и точно следует ему. Пока он отсутствует, в поединке сходятся Диомед и Главк, однако, рассказав каждый свою родословную, они обнаруживают, что связаны узами взаимного гостеприимства, и договариваются избегать друг друга в сече. Гектор в Трое встречает свою мать Гекубу, передаёт ей заботы о приношении в храм Афины и направляется к Парису, который после поражения в поединке с Менелаем исчез из сражения. Парис соглашается с укорами брата и своей жены Елены и вооружается. Гектор, воспользовавшись свободной минутой, видится у городских ворот со своей женой Андромахой и младенцем сыном. Андромаха предчувствует скорую гибель мужа и просит его остаться в городе, Гектор же отказывается из-за своего долга, однако выражает скорбь, говоря, что неизбежная гибель Трои меньше тяготит его, нежели судьба самой Андромахи. Супруги расстаются, и Гектор с Парисом возвращаются к войску.

Песнь седьмая. Единоборство Гектора и Аякса.

Гектор и Парис возвращаются на поле боя и вступают в битву. Афина, обеспокоенная этим, возвращается с Олимпа, но встречает Аполлона, который предлагает ей до следующего дня прекратить бойню, побудив Гектора сразиться с сильнейшим из ахейцев один на один. Это решение удовлетворяет всех, войска останавливаются, Гектор, наученный прорицателем Геленом, угадавшим волю богов, вызывает себе поединщика. Менелай хочет принять вызов, упрекая своих товарищей в нерешительности, но Агамемнон его отговаривает. Пилосский престарелый царь Нестор также стыдит своих молодых соратников. В итоге среди нескольких вызвавшихся героев он бросает жребий, и вызов достаётся кузену Ахилла Аяксу Теламониду (Великому). Герои сходятся в поединке: обмениваются ударами копий, камней, Гектор получает несколько незначительных ран, однако его поддерживает Аполлон. Когда герои собираются перейти к рукопашному сражению на мечах, их прерывают, рассудив, что силы равны, а день уже клонится к закату. Противники соглашаются разойтись на этот раз мирно и обмениваются дарами в знак этого. После возвращения Ахейцев в лагерь на совете Нестор предлагает соорудить защитную стену вокруг кораблей, на случай нападения врагов. На совете троянских вождей Антенор предлагает всё-таки вернуть Елену, как было оговорено в третьей песне, но Парис отказывается, однако предлагая вернуть все похищенные сокровища и даже присовокупить к ним свои. На следующий день троянский вестник посещает ахейцев, но те, гордые и оскорблённые, соглашаются лишь на краткий перерыв для проведения погребальных обрядов для погибших обеих сторон. Воспользовавшись этим, они приступают и к постройке крепости.

Песнь восьмая. Собрание богов. Прерванная битва.

Зевс собирает всех богов на Олимпе и запрещает им до времени участвовать в противоборстве ахейцев и троянцев, пригрозив низвергнуть ослушника в Тартар, а сам отправляется на гору Иду неподалёку от Трои, откуда наблюдает за разгорающейся снова битвой. Бог грома и молний взвешивает на весах жребий троянцев и ахейцев, и последние оказываются в проигрыше. Зевс расстраивает их ряды и обращает в бегство. Нестор и Диомед на колеснице, запряжённой отбитыми у Энея конями Троса, пытаются всё же атаковать Гектора, но и они отступают перед божественным знамением. Гектор с троянцами преследуют их, вознамерившись преодолеть ров, взять построенную ахейцами стену и сжечь их корабли. Агамемнон упрекает устрашённых ахейцев и просит Зевса о знаке, если им суждено пережить эту неудачу. Тот посылает своего орла, и ахейцы принимают бой перед своим рвом. Тевкр, прикрываемый щитом Аякса Теламонида, пытается из лука попасть в Гектора, но тот ранит его в плечо, метнув камень. Ахейцы вынуждены отступить за стены. Гера, желающая гибели Трои, предлагает сначала Посейдону, а затем и Афине прийти им на помощь. Афина соглашается, и они уже выезжают из облачных врат Олимпа, но Зевс, увидев их приготовления с горы Иды, посылает богиню радуги Ириду остановить их. Богини покоряются, и Зевс, вернувшись на Олимп, сообщает им, что до тех пор, пока Ахилл не вернётся к сражениям, ахейцы будут терпеть поражения. С наступлением ночи битва прерывается, но Гектор с троянцами решают ночевать в поле, под стенами лагеря ахейцев.

Песнь девятая. Посольство.

На совете старейшин, созванном Агамемноном, удручённым военной неудачей, старый царь Пилоса Нестор предлагает искупить вину перед Ахиллесом. Агамемнон соглашается и обещает вернуть ему Брисеиду и пожаловать другие дары, если герой вернётся к участию в сражениях. С этим предложением к Ахиллесу направляется посольство ахейцев. Однако тот отказывается и даже говорит о своём желании вернуться домой. Ахилла не убеждают ни Одиссей, ни старый воспитатель героя Феникс: Ахилл приглашает последнего отплыть вместе и обещает вступить в битву не раньше, чем Гектор подожжёт корабли и сам дойдёт до лагеря мирмидонцев. Ахейцы вынуждены вернуться ни с чем и самостоятельно готовиться к новым сражениям.

Песнь десятая. Долония.

Лагерь ахейцев спит, но Агамемнон с Менелаем не спокойны. Они поднимают Нестора и некоторых других героев, советуются, и Диомед вызывается идти с Одиссеем на разведку. В то же время, по зову Гектора от троянцев вызывается свой разведчик — Долон, позарившийся на обещанную за это в будущем колесницу Ахилла. Долон попадается на глаза Одиссею, и они с Диомедом берут того засадой и допрашивают. В числе прочего Долон сообщает, что с краю стоят новоприбывшие фракийцы, как и остальные союзники троян, не поставившие стражи, и у их царя Реза чудесные кони. Диомед убивает Долона несмотря на его мольбы, и герои направляются к фракийцам. Там Диомед устраивает резню, а Одиссей похищает коней, после чего они благополучно возвращаются в лагерь ахейцев — тревога поднимается уже после их отступления.

Песнь одиннадцатая. Подвиги Агамемнона.

С утром начинается новая битва между ахейцами и троянцами. Согласно решению Зевса, из богов только богиня раздора Эрида принимает в ней участие. Агамемнону, предводительствующему грекам, на время удалось обратить троянцев в бегство и даже прижать их к городским стенам. Зевс через Ириду предупреждает Гектора не вступать с ним в единоборство, а подбодрить войско и подождать, пока кто-нибудь не ранит Агамемнона. Троянцы снова повернули, и против него выступает Ифидамас, сын Антенора, однако гибнет. Его старший брат Коон ранит Агамемнона исподтишка в руку, пытаясь вынести тело, но тоже погибает. Рана заставляет Агамемнона покинуть сражение, натиск троян растёт, и его пытаются сдерживать Одиссей и Диомед. Гектор, наскочив на них, избегает ранения и смерти только благодаря шлему и случайности. Парис же ранит Диомеда в стопу стрелой из лука, и тот тоже покидает бой. Одиссей остаётся один в окружении врагов и в схватке получает ранение по касательной к грудной клетке. На его зов о помощи приходят Менелай и Аякс Теламонид и позволяют ему покинуть сражение. Парис также ранит Махаона, врача греков, что провоцирует их отступление, и остаётся только Аякс Теламонид, подавленный Зевсом.

Ахиллес замечает Нестора, вывезшего Махаона с поля битвы на своей колеснице, и посылает товарища Патрокла узнать, действительно ли это он. Патрокл навещает Нестора, и тот упрекает Ахилла в праздности и предлагает Патроклу попытаться убедить его или попробовать самому выйти в битву под видом предводителя мирмидонцев, в расчёте, что это введёт троянцев в заблуждение и даст передышку грекам. По дороге обратно в стан Ахилла Патрокл встречает Эврипила (тоже раненого Парисом), расспрашивает его о событиях и помогает залечить рану.

Песнь двенадцатая. Битва за стену.

Батальная сцена из Амброзианской рукописи «Илиады» V в. н. э.

Троянцы осаждают укрепления ахейцев: оставив колесницы за рвом, штурмуют его с разных сторон. Азий сталкивается с жестоким сопротивлением лапифов, тогда как Гектору является знамение в виде орла слева, несущего змея, но затем выронившего его. Полидамас трактует это как предостережение, что взяв ров и стены, троянцы будут вынуждены отступить, но Гектор упорствует и продолжает штурм. Сарпедон с Главком атакуют башню, защищаемую Менесфеем, и тот призывает на помощь Аякса Теламонида и Тевкра. Завязывается жестокая битва и в результате Гектор первый прорывается внутрь стены, пробив ворота огромным камнем.

Песнь тринадцатая. Битва при кораблях.

Зевс, обеспечив удачу троянцам, перестаёт следить за ходом сражения, рассчитывая, что другие боги не ослушаются его приказов. Однако колебатель земли Посейдон пользуется этим моментом, чтобы под видом пророка Калхаса поднять боевой дух ахейцев. Это помогает войску выдержать очередную атаку Гектора и троянцев. Гибель в схватке Амфимаха Ктеатида, внука Посейдона, лишь понуждает морского бога усерднее понукать аргивян: он вооружает и встреченного у шатров царя Крита Идоменея. Тот возвращается к битве, но на одном из флангов, поскольку в центре воюют Аяксы и Гектор. В числе прочих Идоменей убивает Азия, одного из вождей троянцев, и Алкафоя, деверя Энея. Деифоб, бывший тому свидетелем, не в силах выступить против героя в одиночку, призывает последнего на помощь. Над телами кипит жестокая битва между многими героями, тогда как войска обоих Аяксов удерживают Гектора и остальных троянцев, осыпая их стрелами. Полидамас обращает на это внимание Гектора, советуя обдумать тактику ещё раз. Гектор находит Париса, который посвящает брата в детали сражения, после чего они вместе ведут новую атаку на греческие войска.

Песнь четырнадцатая. Обольщение Зевса.

Нестор, оставив раненного Махаона и видя критическое положение войск, направляется к Агамемнону и находит его вместе с Диомедом и Одиссеем у судов. Агамемнон в отчаянии предлагает незаметно спустить корабли, чтобы хотя бы самим спастись, но Одиссей упрекает его, а Диомед предлагает, хотя и не вступать в бой будучи ранеными, но своим присутствием ободрить товарищей. Все соглашаются и идут к сражающимся. Посейдон в облике смертного также обращается к царям с ободряющей речью и придаёт ахейцам новые силы. В этот момент его замечает Гера, и решает не дать Зевсу вернуться к битве раньше времени. Гера просит у Афродиты совета якобы для старого и мудрого титана Океана и его жены Тефисы, которым она обязана убежищем на время Титаномахии, как помирить рассорившихся супругов. Афродита принимает это за чистую монету и даёт Гере свой пояс (точнее — ленту, носимую на груди). Гера принимает его, и посещает бога сна Гипноса, убеждая его усыпить Зевса, как только тот возляжет с ней. Гипнос, помня про то, как он, усыпив Зевса, помог Гере устроить морскую бурю на пути Геракла, соглашается только после того как Гера клянётся рекой Стикс, что отдаст ему в жёны самую юную из Харит. Вместе Гера и Гипнос отправляются на Иду, и едва Зевс видит свою жену, пояс Афродиты будит в нём прежнюю страсть. Зевс просит Геру о близости, чтобы она отложила визит к Океану, и окутывает её и себя облаком, чтобы никто не застал их. Гипнос в свою очередь усыпляет потерявшего бдительность после акта близости с Герой Зевса и сообщает Посейдону, что горизонт чист. Посейдон ликует и сам возглавляет греческое войско. Аякс Теламонид поражает Гектора в грудь, метнув камень, но того быстро выносят из боя соратники, и оставляют в безопасности на берегу реки Скамандр. Хотя троянцы после этого яростней атакуют, временно удача склоняется на сторону ахейцев.

Песнь пятнадцатая. Оттеснение от кораблей.

Греки успевают оттеснить троянцев за укрепления, прежде чем Зевс просыпается и, видя переменившееся положение вещей, упрекает Геру в хитрости. Зевс приказывает своей супруге призвать Ириду, чтобы заставить Посейдона покинуть битву, и Аполлона чтобы излечить Гектора. Гера покоряется и в точности выполняет указанное. Посейдон вынужден оставить поле боя, но угрожает вечной враждой Зевсу в случае, если он будет помогать и дальше троянцам. Исцелённый Гектор с новыми силами и поддерживаемый Аполлоном, несущим устрашающую эгиду Зевса, возвращается к битве. Объятые сверхъестественным страхом, ахейцы отступают, так что схватка уже идёт у самых кораблей. Следивший за битвой Патрокл устремляется обратно к Ахиллу, надеясь всё же его уговорить сражаться. Троянцы во главе с Гектором тщатся поджечь корабли, тогда как Аякс с Тевкром и другие ахейцы — не дать им это сделать. Гектор достигает корабля Протесилая, и теснит Аякса Теламонида, сражающегося на палубе.

Песнь шестнадцатая. Патроклия.

Патрокл просит у своего друга Ахиллеса доспехи и войско, чтобы прийти на помощь ахейцам. Ахиллес соглашается, но даёт Патроклу указание не пытаться атаковать саму Трою и вернуться сразу, как отразит троянцев от кораблей, не преследуя их. Тем временем Гектор мечом обрубает копьё изнемогшего Аякса, и тот вынужден отступить. Троянцы поджигают корабль Ахилла. Видя это, Патрокл и мирмидонцы спешат вооружиться, Ахилл совершает возлияние Зевсу и отправляет их в бой. Приток свежих сил с Патроклом в доспехах своего друга, заставляет троянцев думать, будто на битву вышел сам Ахилл. Патрокл атакует троянцев, мешая покинуть поле боя. Ликийский царь Сарпедон, союзник троянцев и сын Зевса, вызывается сразиться с ним, но в результате сам погибает в поединке. Раненый Главк побуждает ликийцев отомстить, и вокруг тела разгораеся сражение. Но вскоре Зевс обращает в бегство войско троянцев, чтобы Патрокл на свою погибель начал их преследовать, а боги тем временем перенесли тело Сарпедона в Ликию. В воодушевлении Патрокл пытается штурмовать стены Трои и отступает, лишь услышав предупреждение Аполлона. Гектор, остановившись в воротах, понукаемый Аполлоном, устремляется против упрямого ахейца, но Патрокл, метнув камень, убивает его возницу Кебриона. После продолжительной схватки, его тело достаётся грекам. Однако, в очередной раз атакуя, Патрокл гибнет: сначала Аполлон, ударив его рукой в спину, лишает его оружия, шлема и контроля действий, чем пользуется Эвфорб, нанеся удар копьём в спину, а затем Гектор наносит ему смертельный удар пикой в пах.

Песнь семнадцатая. Подвиги Менелая.

Менелай сразу встаёт на защиту тела Патрокла, и убивает Эвфорба, претендующего на добычу, но Гектор с войском заставляет его отступить и сам забирает доспехи Ахиллеса. Чтобы вернуть хотя бы тело Патрокла другу, Менелай призывает на помощь Аякса Теламонида. Главк понукает Гектора к борьбе за тело, и тот соглашается, облачившись в добытые доспехи. В ходе битвы труп Патрокла несколько раз переходит из рук в руки. Бессмертные кони Ахиллеса, оставшись без умелого управления, сначала оплакивают Патрокла, затем, вдохновлённые Зевсом, самостоятельно идут в атаку. Алкимедон видит это и соглашается подменить безоружного и не справляющегося с управлением Автомедона. Гектор и Эней, видя колесницу, хотят захватить и её, но их отражают оба Аякса. Афина и Аполлон побуждают противоборствующие стороны к новым столкновениям. Аякс Теламонид и Менелай, страшась за исход борьбы, решают послать Антилоха сообщить Ахиллу о гибели Патрокла. Однако, без доспехов и оружия Ахилл не сможет прийти к ним на помощь, так что Менелай, Аякс и Молид Мерион сообща выносят тело Патрокла из гущи сражения, пока троянцы не оставляют попытки его отбить.

Песнь восемнадцатая. Изготовление оружия.

Весть о гибели друга пробуждает в Ахилле желание мести, но поскольку его прежний доспех потерян, его мать Фетида обещает принести ему новое вооружение от бога Гефеста. До тех пор Ахиллес вынужден воздержаться от боя, но по подсказке богинь он выходит показаться сражающимcя, и криком устрашает троянцев, после чего бой прерывается и тело Патрокла наконец принесено в стан. Полидамас советует Гектору вернуться в Трою, но тот не внимает. В течение ночи ахейцы оплакивают Патрокла, а Фетида посещает Гефеста, которого она воспитывала, свергнутого усилиями Геры с Олимпа за хромоту и некрасивый внешний вид, и тот изготавливает для Ахилла по её просьбе драгоценный щит, покрытый богатыми изображениями (описание этого щита занимает значительный объём и было в античности предметом подражания для поздних авторов), а также прочие доспехи.

Песнь девятнадцатая. Отречение от гнева.

Утром Фетида приносит сыну созданные Гефестом доспехи и берётся сохранять от тления и мух труп Патрокла, пока Ахиллес собирается на бой. Он на собрании объявляет о примирении с Агамемноном. Тот же передаёт ему обещанные дары и возвращает Брисеиду, принеся клятву, что не касался её. Ахилл соглашается дать войску время на принятие пищи, но сам не ест, поглощённый горем. Однако, Афина окропляет его амброзией, что придаёт ему силы для битвы. Поднимаясь на колесницу, он обращается к своим коням, и внезапно один из них отвечает, говоря, что не властны они повлиять на судьбу, как погибшего Патрокла, так и на грядущую гибель самого Ахилла, впрочем того не пугает это предсказание.

Песнь двадцатая. Битва богов.

Под стенами Трои вспыхивает грандиозный бой, и Зевс, дабы Троя не была взята раньше времени Ахиллом, разрешает олимпийским богам участвовать в сражении на той стороне, какой они хотят. Гера, Афина, Посейдон, Гермес и Гефест выступают за ахейцев, а Арес, Аполлон, Артемида, Лета, Афродита и Ксанф — бог реки Скамандр, на которой происходит сражение, — за троянцев. Их присутствие вдохновляет обе стороны, а против Ахилла Аполлон возбуждает идти Энея. Сойдясь в поединке, однако, он не может пробить человеческим оружием божественный доспех героя. Посейдон, обеспокоенный судьбой Энея, чей род дорог Зевсу, несмотря на свою позицию в противостоянии, в опасный момент удаляет его из боя и предостерегает от новых попыток победить Ахилла. Не встречая более достойных соперников, Ахилл устраивает жестокую бойню, не имея возможности сойтись на равных с Гектором, которого оберегает Аполлон.

Песнь двадцать первая. Приречная битва.

Питер Пауль Рубенс. Ахилл, побеждающий Гектора, 1630—1635 гг.

Ахилл гонит троянцев к реке Скамандру, в воде и под берегами которого они пытаются скрыться. Герой беспощадно разит любого, кто попадается под руку, бросая трупы в реку, наполняя её кровью и грозясь настигнуть всех. Ксанф, бог реки Скамандр, гневаясь за убитых людей, которым он покровительствовал, обращается к Ахиллу с требованием оставить преследование тех, кто пытается укрыться и вернуться к сражению в поле, когда же тот отказывается, обрушивает на него мощь водной стихии и гонит прочь. Ахилл чуть не гибнет в волнах реки, но к нему приходят на помощь прочие боги. Гефест по подсказке Геры насылает на Скамандр неугасимый огонь, пожирающий и саму воду, а ветры раздувают пожар, охватывающий всё поле боя. Скамандр вынужден покориться и отречься от своего покровительства троянцам. В бой вступают и другие их божественные защитники, однако боги, стоящие на стороне ахейцев вынуждают их отступить. Приам, видя какие бедствия терпят его войска, велит открыть ворота, чтобы они укрылись в город. Агенор, и защищающий его Аполлон задерживаются, чтобы отвлечь Ахилла: тот, не сумев поразить противника, устремляется в погоню за богом, принявшим его образ. Это позволило спастись многим троянцам, успевшим достигнуть городских стен.

Песнь двадцать вторая. Умерщвление Гектора.

Троянское войско укрылось в безопасности за стенами, за исключением Гектора. Тот, скованый роком, жаждет наконец сразиться с Ахиллом и ждёт его у ворот Трои, хотя родные на стенах умоляют его последовать за остальными в город. Однако, когда Ахилл, осознав свою ошибку, устремляется к нему, подходя всё ближе и ближе, Гектор не выдерживает и бежит от него вокруг стен, Ахилл — за ним, не давая ему приближаться к укреплениям, откуда его могли бы прикрыть лучники, но и запрещая кому-либо ещё из ахейцев вмешиваться. После трёх кругов бесплодной погони Афина останавливает Ахилла, обещая сама привести Гектора к нему, и является последнему в виде его брата Деифоба. Гектор, вдохновлённый поддержкой брата, рискующего ради него, решается на сражение. Сойдясь с Ахиллом, он предлагает поклясться, что победитель не будет осквернять тело убитого противника, но Ахилл отказывается и атакует. Оба героя метнули копья, но безуспешно, однако Ахиллу Паллада возвращает дротик, а Гектор же обнаруживает, что брат, который должен был подать ему запасное оружие — исчез. Вынужденный сражаться мечом, он подставляется под удар: Ахилл поражает его копьём в шею. При смерти Гектор ещё раз советует герою не гневать богов осквернением мёртвого тела, а в ответ на последующие угрозы предрекает Ахиллу смерть от рук Париса и Аполлона и умирает. Обнажив его труп, греки каждый по очереди поражают мёртвого копьём, после чего Ахилл продевает ему в жилы на ногах ремни и цепляет к своей колеснице, оставляя тело волочиться за ней по земле, и отправляется в лагерь. Царская чета родителей Гектора, наблюдавших за сражением, в отчаянии оплакивают произошедшее вместе с его женой Андромахой, вышедшей из дома на их крик.

Песнь двадцать третья. Погребение Патрокла. Игры.

Греки возвращаются из сражения с победой, и мирмидонцы с Ахиллом оплакивают Патрокла и готовят его похороны, тогда как тело Гектора брошено ими в пыли. С наступлением ночи бодрствовать остаётся один Ахиллес, и ему является призрак друга, торопя его с похоронами и завещая объединить их прах, когда рок настигнет и Ахилла. На следующий день совершается ритуал, и Ахилл приносит в жертву погибшему другу свои волосы, обещанные богу родных мест, и пленных троянских юношей — вместе с телом жертвы отправляются на погребальный костёр. Тем временем тело Гектора, оставленное псам, остаётся однако абсолютно нетронуто после терзания греками — его целостность и нетленность сохраняют Афродита и Аполлон. Ахилл до самого утра следит за погребальным костром, после чего приказывает его затушить, чтобы собрать останки Патрокла в урну и похоронить в небольшом временном кургане до смерти самого Ахилла. Закончив с этим, Ахилл объявляет похоронные игры — начинаются они с состязания на колесницах, для которого, как и для последующих, герой предоставляет богатые призы. В жаркой гонке Антилох даже не брезгует прибегнуть к хитрости, подрезав колесницу Менелая, но примиряется с ним на финише; оставшийся приз Ахилл дарит отцу Антилоха Нестору, который в силу возраста не может участвовать, но достоин почёта. Затем последовательно проводятся соревнования в кулачном бое, в беге, в бою с оружием и доспехами, в метании железного диска, в стрельбе из лука и в метании копья.

Песнь двадцать четвёртая. Выкуп Гектора.

Джованни Баттиста Ланджетти. «Выкуп Приамом тела Гектора», 1660—1675 гг.

В этой последней песне «Илиады» разворачивается тяжба за тело Гектора, захваченное Ахиллом. Тот даже после погребения Патрокла остаётся неутешен и терзает погибшего врага. Большинство богов выражают на совете недовольство этим, и Зевс посылает Фетиду вразумить сына, тогда как с Иридой сообщает Приаму, что тот должен вступить с Ахиллом в переговоры о выкупе, и тогда тот вернёт тело, благодаря божественному покровительству оставшееся неповреждённым. Однако, царь Трои не должен брать в сопровождение кого-либо, кроме глашатая-возницы. Несмотря на опасность, безутешный отец тотчас же собирается в путь. По дороге его охраняет Гермес, принявший облик юноши — он выдаёт себя за мирмидонца, соратника Ахилла и, согласившись указать дорогу, сам правит колесницей Приама, погружая в сон встречных ахейских стражей и открывая все ворота, а достигнув стана Ахилла, удаляется. Приам, войдя к Пелиду, падает к нему в ноги и, нарочито унижаясь, умоляет отдать тело Гектора. Ахилл, растрогавшись мольбой и помня наставление матери, принимает выкуп, распоряжается выдать тело. Предоставив Приаму своё гостеприимство, Ахилл обещает на 11 дней отложить брань, чтобы Гектор был погребён должным образом. Ночью Гермес помогает царю Трои с сыном также незаметно покинуть вражеский лагерь, и те возвращаются в город. Народ и родные встречают тело Гектора плачем. Песнь заканчивается кратким описанием погребальных обрядов над защитником Трои.

Персонажи Илиады[править | править код]

Люди[править | править код]

Песнь вторая «Илиады» содержит список кораблей греков, где указываются имена многих греков, принявших участие в войне, а также указываются местности, откуда они родом. Там же даётся и список троянцев, но он сильно уступает в размерах перечню греков, в нём указаны лишь некоторые троянские герои.

Ахейцы[править | править код]

Ге Н. Н. «Ахиллес, оплакивающий Патрокла», 1855 г.

Ахейцы (Ἀχαιοί), также данайцы (Δαναοί) и аргивяне (Ἀργεĩοι), также один раз названы эллинами[5] — коллективное название греков у Гомера.

  • Агамемнон (также по отцу Атрид, Атрейон) — царь Микен, предводитель ахейцев, брат Менелая. Вероятно, имел исторического прототипа.
  • Ахилл (также по отцу Пелид, Пелейон) — предводитель мирмидонян, сын нимфы Фетиды и Пелея.
  • Одиссей (также по отцу Лаэртид) — царь Итаки, главный герой поэмы «Одиссея».
  • Аякс Великий (также по отцу Теламонид)— царь Саламина, один из сильнейших ахейских героев.
  • Менелай (также по отцу Атрид) — царь Спарты, муж похищенной троянским царевичем Парисом Елены и брат Агамемнона.
  • Диомед (также по отцу Тидид) — царь Аргоса, один из сильнейших ахейских героев.
  • Аякс Малый (также по отцу Оилид) — царь Локриды, частый союзник Аякса Великого, один из сильнейших ахейских героев.
  • Патрокл (также по отцу Менетид) — старший товарищ Ахилла и его ближайший друг, воспитывавшийся с ним в одном доме.
  • Нестор (по отцу также Нелид) — царь Пилоса; будучи глубоким старцем, не только и не столько отличается в сражениях, сколько служит надёжным советчиком ахейским царям. Его сын Антилох также участвует в событиях Илиады и Троянской войны.
  • Калхас (по отцу Фесторид) — прорицатель, внук Аполлона. Его предсказания играли важную роль на протяжении всей Троянской войны.
  • Терсит — уродливый, наглый и трусливый воин. В Илиаде никак не комментируется его происхождение, по этой причине иногда он может считаться простолюдином, тогда как по другим источникам происходит из рода Этолийских царей, как и другой персонаж — Диомед.
  • Идоменей (по отцу Девкалид) — критский царь, в Троянской войне предводитель коринфян. Присоединился к походу, будучи уже пожилым человеком, но участвовал в битвах наравне с остальными.
  • Махаон — врач, сын Асклепия, вместе с братом Подалирием предводил жителями Западной Фессалии.
  • Стентор — греческий воин, глашатай. В тексте Илиады его облик принимает богиня Гера.
  • Автомедон — возничий Ахилла.

Троянцы[править | править код]

  • Мужчины
    • Гектор (также по отцу Приамид) — сын царя Приама, предводитель троянского войска. Муж Андромахи, брат Париса и др.
    • Кебрион – возница Гектора. Убит Патроклом.
    • Парис (также Александр, также по отцу Приамид) — сын царя Трои Приама. Причастен к началу войны как похититель Елены, жены Менелая, которую ему пообщала богиня Афродита в обмен на яблоко раздора. Хорошй лучник.
    • Приам (по имени основателя рода Дарданид) — царь Трои, в силу пожилого возраста перепоручил руководство войсками своему сыну Гектору.
    • Гелен – сын царя Приама, прорицатель, дающий советы Гектору.
    • Деифоб — сын Приама, брат Гектора и Париса, один из троянских воинов.
    • Полидамас (Полидамант) — троянский воин, советчик Гектора. Но тот следует не всем его советам, в ряде случаев эти персонажи противопоставляются друг другу.
    • Антенор — советник царя Приама, который предлагал вернуть Елену и закончить войну. Его сыновья – например, Ифидамас (Ифидамант), Коон (оба убиты Агамемноном) и Агенор – также участвуют в войне.
    • Агенор — троянский воин, сын Антенора, с помощью Аполлона сумел отвлечь Ахилла, чтобы остальные успели скрыться в городе (Песнь XXI).
    • Сарпедон — предводитель союзных Трое ликийцев вместе с другом Главком. Сын Зевса. Убит Патроклом.
    • Главк — предводитель союзных Трое ликийцев вместе с другом Сарпедоном.
    • Эней (также по отцу Анхизид) — предводитель дарадан, сын Анхиса, потомка боковой линии царского рода Трои, и богини Афродиты.
    • Алкафой – муж сестры Энея, убит Идоменеем.
    • Долон — один из троянских воинов, вызвавшийся в качестве разведчика. Убит Диомедом (Песнь X).
    • Евфорб (Эвфорб) — один из троянских воинов. Первым нанёс рану Патроклу, оглушённому Аполлоном.
    • Полидор — сын Приама и Лаофои.
    • Пандар — один из руководителей троянского войска, великий стрелок из лука. Погибает от руки Диомеда.
    • Азий (по отцу также Гиртакид) – один из руководителей троянского войска. Убит Идоменеем.
  • Женщины
    • Гекуба (Ἑκάβη) — царица Трои. Жена Приама, мать Гектора, Париса, Гелена, Деифоба и других.
    • Елена (Ἑλένη) — дочь Зевса, спартанская царевна, ставшая женой Менелая. Прекраснейшая из смертных женщин, была обещана богиней Афродитой в жёны Парису в обмен на яблоко раздора. По наущению богини, Парис похитил её у Менелая, что послужило поводом для Троянской войны. После смерти Париса стала женой его брата Деифоба.
    • Андромаха — жена Гектора, мать его сына-младенца Астианакта. Родом из Фив Плакийских. Большая часть её семьи – родители и братья – погибли при разграблении этого города греками.
    • Хрисеида — дочь жреца Аполлона Хриса, царя города Хрисы. Была захвачена греками при взятии Фив Плакийских и отдана в наложницы царю Агамемнону. Однако ему пришлось отказаться от неё, чтобы смягчить Аполлона, наславшего на греческое войско мор.
    • Брисеида — женщина, захваченная греками при разграблении Лирнесса. Её муж, отец и братья были убиты в этом сражении. Брисеида досталась Ахиллу в качестве трофея, но стала предметом спора между ним и Агамемноном, который захотел забрать её себе вместо Хрисеиды.

Боги[править | править код]

В «Илиаде» обиталищем большинства богов является гора Олимп, на которой восседает царь богов Зевс, младший сын Кроноса. Его чтут как ахейцы, так и троянцы. Он возвышается над противоборствующими сторонами. В повествование вовлечены многие олимпийские и другие боги, одни помогают ахейцам, другие троянцам, третьи сохраняют нейтральность. Многие из событий, описанных в «Илиаде», вызываются, направляются богами, боги также часто влияют на ход событий, выступая на стороне одной из противоборствующих сторон.

  • Олимпийцы:
    • Зевс (по отцу также Кронион, Кронид) – громовержец, верховный бог Олимпа. По сюжету поэмы, после обещания отомстить за Ахилла способствует удачам троянцев; в целом, царская династия Трои возводится к одному из его побочных сыновей – Дардану, так что Зевс заинтересован в её сохранении, однако по словам Посейдона, ветвь рода Приама ему ненавистна, в отличие от ветви Анхиза и Энея.
    • Гера – богиня-покровительница брака, сестра и супруга Зевса, известная своим строптивым нравом. Одна из трёх богинь, претендовавших на яблоко раздора. Поскольку Парис, который должен был рассудить богинь, отдал предпочтение Афродите, пообещавшей ему Елену, в войне, последовавшей за её похищением, Гера занимает позицию против троянцев и активно помогает ахейцам, в том числе вопреки воле мужа.
    • Афина – богиня мудрости и справедливой войны, воительница, дочь Зевса, но не Геры. Вторая из богинь, участвовавших в суде Париса, которой он также пренебрёг. Тоже занимает в противостоянии сторону ахейцев и активно участвует в боевых столкновениях, покровительствуя героям.
    • Афродита – богиня любви и красоты, по Илиаде – дочь Зевса и Дионы. Парис присудил ей яблоко раздора как прекраснейшей из богинь, в обмен на руку Елены Прекрасной. Афродита помогла Парису похитить Елену и продолжает покровительствовать ему в частности и троянцам вообще.
    • Посейдон – бог моря, “земли колебатель”. Брат Зевса и Геры. В противостоянии участвует на стороне ахейцев, в том числе прямо нарушая указания верховного бога Зевса.
    • Гефест – бог огня и кузнечного дела, сын Зевса и Геры. Помогает ахейцам.
    • Арес – бог войны в её ужасной ипостаси. Сын Зевса и Геры, однако Зевс открыто выражает презрение к нему. Будучи любовником Афродиты, Арес участвует в войне на стороне троянцев, также выступает антагонистом по отношению к Афине – богине справедливой войны.
    • Аполлон – бог искусств, медицины и болезней, сын Зевса и Лето. Помогает троянцам.
    • Артемида – богиня охоты, дочь Зевса и Лето, сестра-близнец Аполлона. Помогает троянцам.
    • Гермес – вестник богов Олимпа. Как правило лишь исполняет непосредственно приказы самого Зевса, но во время битвы богов (песнь 20) выступает на стороне ахейцев. (за ахейцев)
  • Остальные:
    • Эрида – богиня раздора. Появляется на поле боя лишь однажды, во время битвы богов, разжигая противоборствующие стороны всё больше и больше. Именно она подкинула богиням яблоко с надписью “прекраснейшей”, таким образом, рассорив их.
    • Ирида – вестница богов Олимпа. Главным образом, выполняет непосредственно приказы и поручения Зевса, сама в противоборстве не участвуя.
    • Фетида – дочь морского вещего старца Нерея, мать Ахилла. Покровительствует и помогает своему сыну, но непосредственно в столкновениях не участвует.
    • Лето – мать Аполлона и Артемиды. Во время битвы богов вместе со своими детьми выступает на стороне троянцев.
    • Скамандр – местный бог одноимённой реки, также называвшейся Ксанф и протекавшей по близости от Трои. Ряд сражений поэмы происходит непосредственно рядом с ней. Скамандр участвовал в битве богов на стороне троянцев.
    • Фобос и Деймос – олицетворение страха и ужаса, соответственно. Братья-близнецы, сыновья Ареса и Афродиты. В битвах сопровождают отца.
    • Гипнос – бог сна. В противоборстве не участвует, но соглашается помочь Гере одурманить Зевса на время, чтобы оказать помощь ахейцам в тяжёлый момент.
    • Онир, Сон – божество, выполняющее поручение Зевса и насылающее Агамемнону ложный вещий сон.

Исследования[править | править код]

Поэма датируется архаическим периодом известной истории античности. Большинство исследователей датируют её восьмым веком до н. э., некоторые — седьмым. Геродот утверждал, что Гомер жил за 400 лет до его времени, что соответствует 850-м годам до н. э.

Поэма описывает события, происходившие во время Катастрофы бронзового века, начала XII века до н. э. Таким образом, Гомера отделяет от описываемых событий порядка 400 лет — греческие Тёмные века. Серьёзные дебаты ведутся исследователями по поводу того, насколько правдиво описаны в поэме реальные традиции микенской цивилизации. В перечне кораблей есть свидетельства того, что «Илиада» описывает не географию Греции железного века времён Гомера, а ту, которая существовала до дорийского вторжения.

Название Ἰλιάς «Илиада» буквально обозначает «Троянская поэма», в соответствии со вторым названием Трои — «Илион».

Долгое время исследователи спорили о том, описывает ли поэма реальные события, или Троянская война была лишь вымыслом. Раскопки Шлимана в Трое обнаружили культуру, соответствующую описаниям в «Илиаде» и относящуюся к концу II тысячелетия до н. э. Недавно дешифрованные хеттские надписи также свидетельствуют о наличии могущественной ахейской державы в XIII веке до н. э. и даже содержат ряд имён, до сих пор известных лишь из греческой поэмы.

Взаимоотношения между Ахиллом и Патроклом являются важной составляющей «Илиады». Между героями существует глубокая серьёзная дружба. Ахилл внимателен к Патроклу, будучи чёрствым и полным презрения к остальным. Одни античные исследователи считали их дружбу гомоэротической[6], тогда как другие считали её платоническим союзом воинов[7].

По некоторой трактовке, в образах Гектора и Ахилла отражена борьба разумного и импульсивного начал[8].

Исследователи отмечают насыщеность повествования насилием и жестокостью. Так, по мнению Стивена Пинкера, «вместо того чтобы воспринимать насилие как человеческую проблему, решать которую надлежит людям, [древние греки] сочинили фантазии о вспыльчивых богах, и списали свою жестокость на их вспыльчивость»[9].

Литературная судьба «Илиады»[править | править код]

Ахилл, молящийся Зевсу о душе Патрокла. Миниатюра Амброзианской рукописи «Илиады» V в. н. э.

В Амброзианской библиотеке в Милане хранится иллюминированная рукопись Илиады конца V — начала VI века из Византии, которую называют «Амброзианская Илиада»[10].
Самым старым манускриптом, содержащим полный текст Илиады на древнегреческом языке является Venetus A  (англ.) (рус. из Библиотеки святого Марка, написанный в X веке[11]. В этом же манускрипте содержатся схолии к Илиаде. В них содержатся фрагменты из сочинений четырёх античных грамматиков Дидима, Аристоника, Геродиана и Никанора, а также объяснения смысла слов и другие пояснения к тексту.

Первое печатное издание осуществлено в 1488 году Дмитрием Халкокондилом во Флоренции.

«Илиада» в России[править | править код]

См. также: § Переводы

Первый перевод «Илиады» на русский был сделан К. А. Кондратовичем в 1758—1759 гг., прозой, с латыни, с издания Иоанна Спондана[12]. Перевод так и не издан, хотя сохранился[13].

В печати впервые переводы фрагментов из «Илиады» Гомера на русский язык появились в том числе из-под пера М. В. Ломоносова[14].

В 1770-80 годы появляются в печати переводы с оригинала: П. Е. Екимов осуществил прозаический перевод (1776, 1778), а Е. И. Костров — александрийским стихом (п. I—VI, 1787; п. VII—IX, «Вестник Европы», 1811).

В 1820-х годах И. И. Мартынов сделал новый прозаический перевод обеих поэм Гомера, а в 1826 году И. Я. Кронеберг опубликовал разбор всех песен «Илиады».

Начавший переводить «Илиаду» александрийским стихом Н. И. Гнедич затем отказался от этого замысла и перевёл всю поэму гекзаметром (1829). Перевод был горячо приветствуем лучшими писателями, в особенности Пушкиным. Впоследствии В. Г. Белинский писал, что «постигнуть дух, божественную простоту и пластическую красоту древних греков было суждено на Руси пока только одному Гнедичу»[15]. «Илиада» в переводе Гнедича, изобилующем архаизмами, в точности передаёт ощущение подлинника по силе и яркой образности языка и считается классическим русским переводом[16].

Существует также перевод Минского (М., 1896)[17], впоследствии неоднократно подвергавшийся критике. В частности, В. В. Вересаев писал, что этот перевод «чрезвычайно сер и совершенно не передаёт духа подлинника. Минскому более или менее удаются ещё чисто описательные места, но где у Гомера огненный пафос или мягкая лирика, там Минский вял и прозаичен»[18].

В XX веке перевод «Илиады» выполнили В. В. Вересаев (М.Л., 1949) и П. А. Шуйский (полностью издан в 2017 году, пока из него оцифрована только Песнь I (с комментариями))[19].

В 2008 году опубликована «Новая Илиада» Петра Прихожана — рифмованное переложение, сделанное по имеющимся русским переводам[20].

В 2019 году издан перевод Кострова, дополненный переводом недостающих песен, созданным А. И. Любжиным и стилизованным под XVIII — начало XIX века[21].

Переводы[править | править код]

  • Омировых творений часть 1, содержащая в себе двенадцать песен Илиады. Перевёл с греческого коллежский секретарь Пётр Екимов. — СПб., 1776. — 406 с.
  • Омировой Илиады часть 2, содержащая в себе последние двенадцать песен / [Пер. П. Е. Екимова]. — СПб., 1778. — 433 с.
  • Гомерова Илиада, переведённая Ермилом Костровым. — СПб.: тип. Шнора, 1787(?).
  • Илиада / Пер. прозой и примеч. И. Мартынова. — В 4 ч. — СПб., 1823—1825. (параллельный текст на греч. и рус. яз.)
  • Илиада Гомера, переведённая Николаем Гнедичем… — СПб., 1829. (неоднократно переиздавался)
  • Илиада Гомера / Пер. Н. И. Гнедича, редижированный С. И. Пономарёвым. — 2-е изд. — СПб.: А. С. Суворин, 1892. — LXXXVI, 440 с.
  • Илиада Гомера / Пер. Н. М. Минского. — М., 1896. 416 с.
  • Гомер. Илиада / Пер. В. Вересаева. — М.Л.: Гослитиздат, 1949. — 551 с. — 10 000 экз.
  • Гомер в переводе П. А. Шуйского / [Подготовка текстов и общая редакция И. А. Летовой]. — Екатеринбург: Издательство Уральского университета, 2017. — 774 с. — 1500 экз. — ISBN 978-5-7996-1959-6.
  • Гомер. Гомерова Илиада / Пер. Е. И. Кострова и А. И. Любжина. — М.: Р. Валент, 2019. — 536 с., илл. — 200 экз. — ISBN 978-5-93439-566-8.

Примечания[править | править код]

  1. Paris Review — The Art of Translation No. 2
  2. Илиада / И. В. Шталь // Ива — Италики. — М. : Советская энциклопедия, 1972. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 10).
  3. 1 2 Ярхо, 1978, с. 11.
  4. Ярхо, 1978, с. 10.
  5. Homer’s Iliad
    book 2. 653 Архивная копия от 22 июля 2014 на Wayback Machine.
  6. Эсхил даёт такую интерпретацию во фрагменте 134a.
  7. Hornblower, S. and Spawforth, A. The Oxford Companion to Classical Civilization (1998) pp. 3, 347, 352.
  8. Назиров А. Э., Маслиева О. В. О становлении духовной культуры. Дата обращения: 23 августа 2014. Архивировано 28 января 2015 года.
  9. Пинкер, 2021, Гомеровская Греция.
  10. История византийской живописи. Дата обращения: 4 мая 2013. Архивировано 3 февраля 2014 года.
  11. Robot Scans Ancient Manuscript in 3-D Архивная копия от 4 июля 2013 на Wayback Machine
  12. Homeri quae extant omnia Ilias, Odyssea, Batrachomyomachia, Hymni, Poemata aliquot cum Latina versione J. Spondani Maulconensis… Basileae, 1583.
  13. Егунов А. Н. Гомер в русских переводах. М.; Л., 1964. С. 41—47.
  14. Персональный сайт — Илиада. Дата обращения: 23 августа 2014. Архивировано 26 августа 2014 года.
  15. Минский Н. М. Гнедич, Николай Иванович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  16. Карпюк С. Г. История Древней Греции. — М., 2010. — Лекция 2.
  17. Тронский И. «Илиада» // Литературная энциклопедия. — Т. 4. — 1930. Дата обращения: 24 февраля 2016. Архивировано 4 марта 2016 года.
  18. Вересаев В. В. Предисловие переводчика // Гомер. Илиада. — М.Л.: Гослитиздат, 1949. — С. 6.
  19. Ирина Анатольевна Летова, Андрей Викторович Зайков, Алексей Васильевич Подчиненов, Елена Евгеньевна Приказчикова. Гомер в переводе П. А. Шуйского: монография. — Издательство Уральского университета, 2017. — ISBN 978-5-7996-1959-6. Архивировано 9 июля 2021 года.
  20. Прихожан П. Новая Илиада. — М.: Московский писатель, 2008. (ср. текст Архивная копия от 7 апреля 2022 на Wayback Machine.
  21. Гомерова Илиада. Перевод Е. И. Кострова и А. И. Любжина Архивная копия от 17 апреля 2019 на Wayback Machine. Гомерова Илиада. — М.: Р. Валент, 2019. — 525 с. — 200 экз. — ISBN 978-5-93439-566-8.

Литература[править | править код]

Книги
  • Женевские схолии к Илиаде Том II (1891)
  • Новое издание схолий: Erbse, Hartmut, Scholia graeca in Homeri Iliadem (scholia vetera). 7 vol. B.: de Gruyter. 1969—1988.
  • Шестаков С. П. О происхождении поэм Гомера. — Вып. 2. О происхождении Илиады. — Казань, 1898. — 547 с.
  • Сахарный Н. Л. Илиада: Разыскания в области смысла и стиля гомеровской поэмы. — Архангельск, 1957. — 379 с. — 800 экз.
  • Шталь И. В. Гомеровский эпос: Опыт текстологического анализа «Илиады». — М.: Высшая школа, 1975. — 246 с. — 15 000 экз.
  • Клейн Л. С. Бесплотные герои. Происхождение образов «Илиады». — СПб.: Фарн; Художественная литература, 1994. — 192 с. — 1000 экз. — ISBN 5-280-02015-x.
  • Гиндин Л. А., Цымбурский В. Л. Гомер и история Восточного Средиземноморья. — М.: Восточная литература, 1996. — 328 с. — 2000 экз.
  • Клейн Л. С. Анатомия «Илиады». — СПб.: Издательство Санкт-Петербургского университета, 1998. — 560 с. — 1000 экз. — ISBN 5-288-01823-5.
  • Панченко Д. В. Гомер. «Илиада». Троя. — СПб.: Издательство Европейского университета в Санкт-Петербурге, 2016.
  • Стивен Пинкер. Лучшее в нас: Почему насилия в мире стало меньше = Steven Pinker. The Better Angels of Our Nature: Why Violence Has Declined / Пер. с англ. Галины Бородиной. — М.: Альпина нон-фикшн, 2021. — 952 с. — ISBN 978-5-00139-171-5.
  • Page D. History and the Homeric Iliad. Berkeley, University of California Press, 1959. (англ.)
  • Reinhardt K. Die Ilias und inr Dichter. Göttingen, 1961. (нем.)
  • Edwards, Mark W.; Kirk, Geoffrey Stephen; et al. (editors), The Iliad: A Commentary: Volume 5, Books 17-20, Cambridge University Press, 1993 (англ.)
  • West, Martin L., Studies in the text and transmission of the Iliad, München : K.G. Saur, 2001. ISBN 3-598-73005-5 (англ.)
Статьи
  • Зелинский, ф. ф. «Закон хронологической несовместимости и композиция Илиады» (сборник «Χαριστήρια», Санкт-Петербург, 1897),
  • Зелинский, ф. ф. «Die Behandlung gleichzeitiger Ereignisse im antiken Epos» (Лейпциг, 1901; Suppl. к «Philologus») (нем.)
  • Зелинский, ф. ф. «Старые и новые пути в гомеровском вопросе» (ЖМНП, май, 1900).
  • Тронский И. «Илиада» // Литературная энциклопедия. — Т. 4. — 1930.
  • Ярхо В. Н. «Илиада» Гомера: фольклорная традиция и индивидуальное творчество // Гомер. Илиада / Перевод с древнегреческого Н. Гнедича; предисловие В. Ярхо; примечания С. Ошерова. — М.: Художественная литература, 1978. — С. 5—21.
  • Гомер, поэт // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.

Ссылки[править | править код]

  • Mueller, Martin. The Iliad (англ.). — L.: Allen & Unwin, 1984. — ISBN 0-04-800027-2.
  • Nagy, Gregory. The Best of the Achaeans (англ.). — Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 1979. — ISBN 0-8018-2388-9.
  • Обзор русских переводов (неполный)

5. Где хранились якобы две тысячи лет поэмы Гомера?

А теперь проследим дальше судьбу «записанных поэм Гомера». Считается, что в III веке до н. э. их якобы еще хорошо знали [180], с. 711. Но никаких списков «Илиады» и «Одиссеи» от того времени до нас не дошло. Да и вообще его поэмы почему-то пропадают на сотни лет вплоть до Эпохи Возрождения. А ведь Гомер был таким популярным поэтом — МНОГИЕ СОТНИ ЛЕТ до момента записи его поэмы якобы распевались во многих городах и селах Греции. Но в Средние века текста Гомера никто уже не видит и тем более не читает. Гомеровские песни смолкли. Где хранится уникальный и бесценный экземпляр поэм Гомера — неизвестно.

Вот что сообщают сами историки. «В средневековой Европе Гомера знали ТОЛЬКО ПО ЦИТАТАМ И ССЫЛКАМ у латинских писателей и Аристотеля; поэтическую славу Гомера полностью затмила слава Вергилия. ЛИШЬ В КОНЦЕ XIV И В ПЕРВОЙ ПОЛОВИНЕ XV ВЕКА… итальянские гуманисты познакомились с Гомером ближе. В XV веке многие переводили Гомера на латинский язык… В 1488 году во Флоренции выходит ПЕРВОЕ ПЕЧАТНОЕ ИЗДАНИЕ ГОМЕРА на греческом языке. В XVI веке отдельные части гомеровских поэм неоднократно переводились и на итальянский язык. ОДНАКО ЛИШЬ В 1723 ГОДУ ПОЯВИЛСЯ ПЕРВЫЙ ПОЛНЫЙ ПЕРЕВОД „ИЛИАДЫ“, сделанный поэтом Антонио Мария Сальвини» [180], с. 711–712.

Где же, в каком архиве неподвижно пролежал якобы ОКОЛО ДВУХ ТЫСЯЧ ЛЕТ пыльный гомеровский текст? Отбрасывая в сторону все эти неправдоподобные теории об устно-песенной-хоровой традиции, якобы сохранившей поэмы Гомера на протяжении многих сотен лет, следует признать, что В ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ ОБЕ ПОЭМЫ ГОМЕРА ВСПЛЫВАЮТ НА ПОВЕРХНОСТЬ ТОЛЬКО В КОНЦЕ XIV ВЕКА Н. Э. [881], т. 2, с 97–98. НИКАКИХ РЕАЛЬНЫХ ДОСТОВЕРНЫХ СВЕДЕНИЙ ОБ ИХ СУДЬБЕ РАНЕЕ XIV ВЕКА — НЕТ. А потому ничто не мешает нам предположить — пока лишь в виде гипотезы — что и НАПИСАНЫ ОНИ БЫЛИ НЕЗАДОЛГО ДО ЭТОГО. Может быть, в XIII–XV веках НОВОЙ ЭРЫ. А миф о том, будто слепой Гомер впервые пропел их у пламени костра в Греции медного века еще якобы в VIII или даже в XIII столетии ДО НОВОЙ ЭРЫ — это чистая фантазия скалигеровской хронологии, созданной в XVI–XVII веках н. э.

Данный текст является ознакомительным фрагментом.

Читайте также

ГДЕ ХРАНИЛИСЬ АЛТАРНЫЕ СОСУДЫ

ГДЕ ХРАНИЛИСЬ АЛТАРНЫЕ СОСУДЫ
После ухода Танге прошло около часа. В его комнатушке все притихло. Только громко храпел уснувший Мангеймер да тускло чадила лампа на столе. Вдруг на лестнице раздались тяжелые, шаркающие шаги — это по ступенькам поднималась старая экономка

3.6. Якобы ошибочная молва о фактическом супружестве Дидоны и Энея и якобы «целомудренная брачная ночь» Зигфрида с Брюнхильдой

3.6. Якобы ошибочная молва о фактическом супружестве Дидоны и Энея и якобы «целомудренная брачная ночь» Зигфрида с Брюнхильдой
Как видно из «Энеиды», вопрос о помолвке и супружестве Энея и Дидоны активно обсуждался старинными авторами. Судя по всему, высказывались разные

3.6. Якобы ошибочная молва о фактическом супружестве Дидоны и Энея и якобы «целомудренная брачная ночь» Зигфрида с Брюнхильдой

3.6. Якобы ошибочная молва о фактическом супружестве Дидоны и Энея и якобы «целомудренная брачная ночь» Зигфрида с Брюнхильдой
Как видно из Энеиды, вопрос о помолвке и супружестве Энея и Дидоны активно обсуждался старинными авторами. Судя по всему, высказывались разные

1. Наложение Троянской войны якобы XIII века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге вверх на 1800 лет. Общая идея хронологических сдвигов

1. Наложение Троянской войны якобы XIII века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге вверх на 1800 лет. Общая идея хронологических сдвигов
Троянская война ХIII века н. э. была одним из крупнейших событий в истории Европы и Азии. Она отразилась во многих письменных

3. Странная судьба поэм Гомера Кто рассказал Гомеру о Троянской войне, бывшей якобы за пятьсот лет до него?

3. Странная судьба поэм Гомера
Кто рассказал Гомеру о Троянской войне, бывшей якобы за пятьсот лет до него?
Начнем с «истории истории» Троянской войны. КТО, ГДЕ, КОГДА И КАК ВПЕРВЫЕ РАССКАЗАЛ О НЕЙ? Скалигеровская версия появления «Илиады» и «Одиссеи» такова. Сегодня

5. Где хранились якобы две тысячи лет поэмы Гомера?

5. Где хранились якобы две тысячи лет поэмы Гомера?
А теперь проследим дальше судьбу «записанных поэм Гомера». Считается, что в III веке до н. э. их якобы еще хорошо знали [180], с. 711. Но никаких списков «Илиады» и «Одиссеи» от того времени до нас не дошло. Да и вообще его поэмы

1. Якобы «худородство» Бориса Годунова и якобы низкое происхождение прабабки императора Отона, а потому, дескать, и его самого

1. Якобы «худородство» Бориса Годунова и якобы низкое происхождение прабабки императора Отона, а потому, дескать, и его самого
Двигаясь шаг за шагом по книгам Светония и Тацита, мы вступаем в эпоху Великой Смуты. Здесь характер повествования у «античных классиков»

2. Наложение Тарквинийской войны якобы VI века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге на 1053 года

2. Наложение Тарквинийской войны якобы VI века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге на 1053 года

2.1. Сервий Туллий и Теодорих
Параллелизм, задаваемый замечательной хронологической формулой Т = X + 300, уже описанный мною на протяжении двухсот лет — якобы 300–500

3. Соответствие между Готской войной якобы VI века н. э. и восстанием Ника якобы VI века н. э. Здесь сдвига дат нет

3. Соответствие между Готской войной якобы VI века н. э. и восстанием Ника якобы VI века н. э.
Здесь сдвига дат нет
Мы уже видели в «Числа против Лжи», гл. 6, что Готская война якобы VI века н. э. — это один из наиболее ярких дубликатов европейско-азиатской войны, происшедшей,

6. Странная судьба поэм Гомера Кто рассказал Гомеру о Троянской войне, бывшей якобы за пятьсот лет до него

6. Странная судьба поэм Гомера
Кто рассказал Гомеру о Троянской войне, бывшей якобы за пятьсот лет до него
Начнем с «истории истории» Троянской войны. КТО, ГДЕ, КОГДА И КАК ВПЕРВЫЕ РАССКАЗАЛ О НЕЙ? Скалигеровская версия появления «Илиады» и «Одиссеи» такова. Сегодня

8. Где хранились якобы две тысячи лет поэмы Гомера

8. Где хранились якобы две тысячи лет поэмы Гомера
А теперь проследим дальше судьбу «записанных поэм Гомера». Считается, что в III веке до н. э. их якобы еще хорошо знали [180], с. 711. Но никаких списков «Илиады» и «Одиссеи» от того времени до нас не дошло. Да и вообще его поэмы

6. Средневековые следы «античного» Гомера в XIII–XIV веках Известный средневековый род Сент-Омеров = Святого Гомера

6. Средневековые следы «античного» Гомера в XIII–XIV веках
Известный средневековый род Сент-Омеров = Святого Гомера
Троянская война неразрывно связана с легендарным именем Гомера, якобы впервые воспевшего ее в бессмертных поэмах. Но так как Троянская война произошла,

8. Наложение Тарквинийской войны якобы VI века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге на 1053 года

8. Наложение Тарквинийской войны якобы VI века до н. э. на Готскую войну якобы VI века н. э. при сдвиге на 1053 года
СЕРВИЙ ТУЛЛИЙ И ТЕОДОРИХПараллелизм, задаваемый замечательной хронологической формулой Т = X + 300, уже описанный нами на протяжении двухсот лет – якобы 300–500 годы

9. Соответствие между Готской войной якобы VI века н. э. и восстанием Ника якобы VI века н. э. Здесь сдвига дат нет

9. Соответствие между Готской войной якобы VI века н. э. и восстанием Ника якобы VI века н. э. Здесь сдвига дат нет
Согласно новой хронологии, Готская война якобы VI века н. э. – это один из наиболее ярких дубликатов европейско-азиатской войны, происшедшей, скорее всего, в XIII

Поэмы Гомера как исторический источник

Поэмы Гомера как исторический источник
«Одиссея» и «Илиада» относятся к важнейшим и долгое время единственным источникам информации о периоде, который последовал в греческой истории за микенской эпохой. Однако кроме самого содержания этих произведений ученых уже

Известно ли обстоятельство и место находки “Илиады” или “Одиссеи”?



Профи

(796),
закрыт



10 лет назад

Дмитрий Мартынов

Высший разум

(121062)


10 лет назад

Вынужден разочаровать: никто их нигде не находил. Они непрерывно передавались в европейской культуре с момента создания, ибо были включены в школьную программу ещё в античности. Было это в Афинах при тиране Писистрате между 546 и 527 гг. до н. э. Древнейшая сохранившаяся рукопись “Илиады” в полном объёме – Codex Marcianus Graecus 454 или Venetus A датируется примерно Х веком, полная рукопись “Одиссеи” – Laurentianus, тоже примерно рубежа Х и XI века.

«Илиада» в Античности

Когда была создана «Илиада»? По одной из версий (самой популярной), — в 8-м веке до н. э. Греческие лирики 7−6 веков до н. э. уже знали поэмы Гомера и цитировали его строки. Начиная с 8-го столетия сцены из произведения о Троянской войне можно видеть на греческой керамике.

Поэмы Гомера распространяли по греческому миру профессиональные певцы-декламаторы — аэды и рапсоды. Иногда их даже называли гомеридами. Существовала легенда, что первые певцы являлись потомками автора.

Для древних личность Гомера была окутана ореолом тайны. Существовало девять его биографий, авторство которых приписывали известным авторам. Семь городов претендовали на то, чтобы считаться родиной поэта. В их числе были ионийские города Малой Азии, Афины, Аргос и Пилос.

Гомеру приписывали и другие героические поэмы, тексты которых теперь утрачены. Но уже в Античности их отделяли от двух его великих поэм — «Илиады» и «Одиссеи».

Платон и восхищался «Илиадой», и критиковал её. Философа возмущало, как Гомер изображал богов и героев; он также был недоволен тем, что в «Илиаде» показана грубая ссора Ахилла и Агамемнона, безудержное горе героя по другу Патроклу, издевательство над телом Гектора и другие неблаговидные поступки. Эти эпизоды Платон анализировал в своём диалоге «Государство» и считал, что данные фрагменты текста будут вредны для воспитания воинов. Философ в проекте идеального государства предлагал использовать для воспитания воинов-стражей цензурированный вариант «Илиады».

По данным античных авторов, поэмы Гомера впервые были записаны полностью в Афинах в 6-м веке до н. э. по распоряжению тирана Писистрата. Помимо афинской редакции существовали и другие частные версии. Например, Аристотель подготовил издание «Илиады» для обучения царевича Александра.

На «Илиаду» ссылались поэты Классической эпохи, например, Пиндар, и историки. Геродот и Фукидид также были знакомы с текстом поэмы о Трое. Вольные цитаты из него приводил и комедиограф Аристофан. Но все они указывали на то, что каноничный текст «Илиады» ещё не сложился.

В эпоху Эллинизма учёные Александрийского музейона на основе сличения разных редакций подготовили единую редакцию «Илиады». Именно они разделили поэму на 24 песни — по количеству букв греческого алфавита.

Поэмы Гомера получили признание и в Древнем Риме. Один из создателей римской литературы, грек Ливий Андроник, перевёл на латинский язык «Одиссею», чем заложил основы римской литературы. Поэтический пересказ «Илиады» на латыни был выполнен в 1-м веке н. э. Его автором значится некий Италик. Как и оригинал, этот сокращённый перевод выполнен гекзаметром. «Латинскую Илиаду» читали в средневековой Европе.

Образованные римляне знакомились с «Илиадой» в оригинале. Она, несомненно, повлияла на римскую эпическую поэзию и, особенно, «Энеиду». Половина поэмы Вергилия подражает сюжету «Одиссеи», вторая половина — сюжету «Илиады».

«Илиада» в Европе в Новое время

Интерес к поэмам Гомера появился в Европе в эпоху Возрождения. До этого просвещённых читателей больше интересовали позднеантичные сочинения о Троянской войне и «Энеида» Вергилия.

С 16-го века появляются переводы «Илиады» на европейские языки. В частности, вышло несколько десятков переводов Гомера на английский. Один из них выполнен прославленным поэтом Александром Поупом.

До конца 18-го столетия Гомер воспринимался как историческая личность, а «Илиада» — как его авторское сочинение. Только отдельные мыслители позволяли себе усомниться в историчности легендарного поэта. Затем немецкие филологи предположили, что поэма о Троянской войне могла быть компиляцией песен, написанных разными авторами.

Появилось несколько теорий. По одной, «Илиада» состоит из нескольких авторских поэм. По другой (теория малых песен), — из множества не связанных между собой произведений. Теория зерна предполагала, что один автор написал основу «Илиады» — историю Ахилла. Не связанные с героем эпизоды были добавлены другими авторами. Несмотря на многочисленную критику, ряд учёных продолжает считать «Илиаду» большой авторской поэмой.

Переводы Гомера на русский

Первый стихотворный перевод «Илиады» на русский язык выполнил Кириак Кондратович в конце 1750-х гг. Этот перевод никогда не издавался и сохранился в рукописи. Кондратович не знал греческого и переводил «Илиаду» и «Одиссею» с латинского варианта 16-го века. Герои Кондратовича носят штиблеты, полукафтаны, башмаки и епанчи. В описании битв он использует современную ему военную терминологию (фрунт, генералитет). Троянцы идут в атаку с криком «ура!». Имена богов переводчик оставил латинские. Патронимы Кондратович передаёт с помощью русского отчества. Например, «Ликомед Креонтович». Этот неопубликованный перевод остался в истории литературы как курьёз.

1.jpg

Иллюстрация к «Илиаде». М. И. Пиков, 1949. (lib.ru)

В 1776 году вышел ещё один прозаический перевод «Илиады» с греческого. Его автором стал неприметный новороссийский служащий Пётр Екимов. Перевод был заказан ему князем Григорием Потёмкиным. В тексте есть несколько удачных решений, которые позже использовал Николай Гнедич.

2.jpg

Иллюстрация к «Илиаде». М. И. Пиков, 1949. (lib.ru)

Следующей стала работа Ермила Кострова. Этот перевод получил большую известность в высшем обществе Российской империи. В 18-м веке языком эпических поэм был александрийский стих с парной рифмой. Именно им Ермил Костров переводил гекзаметры «Илиады». Вот как звучат в передаче Кострова хрестоматийные слова, которыми открывается поэма:

Воспой Ахиллов гнев, божественная муза,

Источник грекам бед, разрыв меж них союза.

Костров трудился над своим переводом Гомера в 1781—1787 гг. Поэт жил во дворце покровительствовавшего ему вельможи Ивана Шувалова. Костров успел перевести только 9 песен «Илиады». При его жизни были изданы первые 6, остальные — после разбора его бумаг в 19-м веке.

После публикации «Илиада» вызвала восторг образованных читателей. На несколько десятилетий перевод Ермила Кострова стал основным. Его продолжали читать и в 19-м столетии. Известный поэт-графоман Дмитрий Хвостов называл переводчика «Гомер Костров».

3.jpg

Иллюстрация к «Илиаде». М. И. Пиков, 1949. (lib.ru)

Перевод сопровождался посвящением императрице Екатерине II. Потёмкин захотел познакомиться с Костровым лично. Во время приёма в честь поэта князь спросил, в какую Олимпиаду жил Гомер. На основании его ответа князь убедился, что Ермил Костров хорошо владел материалом. Императрица пожаловала переводчику «Илиады» 400 руб. за его труд.

Среди многочисленных фрагментов из «Илиады», переводившихся и издававшихся в 18−19 вв., стоит отметить перевод Николая Карамзина, который выбрал из поэмы сцену прощания любящих супругов — Гектора с Андромахой. Карамзин не претендовал на то, чтобы сделать точный перевод с греческого. Он ориентировался на французский текст Дасье. Эпизод, который выбрал писатель, был чрезвычайно популярен у русских и европейских художников того времени, а значит, узнаваем. Перевод выполнен тем же александрийским стихом с парными рифмами. Карамзин смягчил текст по сравнению с оригиналом. Стихотворение заканчивалось переживаниями Андромахи, которая догадывалась о будущей гибели мужа. Возможно, перевод Карамзина был не слишком точен, но он ценен как самостоятельное произведение.

4.jpg

«Прощание Гектора с Андромахой». А. П. Лосенко, 1773. (Государственная Третьяковская галерея)

Молодой поэт Николай Гнедич в 1808 году опубликовал перевод отрывков из 7-й песни «Илиады». Текст был написан александрийским стихом и продолжал неоконченный труд Кострова. Затем последовали изданные отдельными книгами переводы 7-й и 8-й песен целиком. 9-я песнь «Илиады» в переводе александрийским стихом осталась в рукописи.

В конце 18-го века «Илиада» и «Одиссея» были переведены на немецкий учёным-филологом Иоганном Фоссом. Принципы, которыми руководствовался переводчик, повлияли и на Гнедича, который сделал перевод Фосса одной из своих настольных книг.

После этого Николай Иванович отказался от продолжения перевода Гомера александрийским стихом и принялся за вдумчивое изучение оригинала поэмы. Гнедич изучал европейские переводы «Илиады» и комментарии к ним, древнегреческий язык, труды по филологии и языкознанию, а также переводы Петра Екимова и Ермила Кострова. К первому изданию своего перевода «Илиады» поэт приложил список изученной литературы.

5.jpg

Николай Гнедич. (Wikimedia Commons)

В 1813 году Николай Иванович опубликовал переводы отрывков из «Илиады», сделанные гекзаметром. Позже вышло ещё несколько отрывков из готовящегося перевода. Публика ждала новую работу. На выход полного перевода поэмы Гомера откликнулись известные публицисты того времени — Николай Надеждин в «Московском вестнике», Николай Полевой в «Московском телеграфе». «Вестник Европы» откликнулся рецензией, подписанной инициалами «А.Б.»

Александр Пушкин написал анонимную рецензию в «Литературной газете», а затем посвятил Гнедичу две эпиграммы и стихотворение. Хотя в первой эпиграмме великий поэт высмеивает Гнедича и его перевод, во второй он его уже прославляет. В другом стихотворении, посвящённом Николаю Ивановичу, Пушкин сравнивает его перевод с записью Моисеем заповедей («С Гомером долго ты беседовал один…»).

После Гнедича предпринималось ещё несколько попыток перевести «Илиаду». Но именно его труд остался в России классическим.

А. Иванов «Приам, испрашивающий у Ахиллеса тело Гектора».

А. Иванов «Приам, испрашивающий у Ахиллеса тело Гектора». Источник: Wikimedia Commons

Поэма Гомера по-прежнему остаётся шедевром, и её стихи, даже в переводе, трогают сердце. «Илиаду» читали поэты и художники, вдохновлявшиеся на создание собственных шедевров. Баллада Василия Жуковского «Ахилл», стихи Николая Гумилёва «Современность», «Ахилл и Одиссей», картина Александра Иванова «Приам, испрашивающий у Ахиллеса тело Гектора» становятся понятны после знакомства с источником вдохновения.

Iliad
by Homer
Detail. Wooden board inscribed in ink with lines 468-473, Book I of Homer's Iliad. Roman Egypt. On display at the British Museum.jpg

Inscription of lines 468-473, Book I. 400–500 AD, from Egypt. On display at the British Museum

Written c. 8th century BC
Country Ancient Greece
Language Homeric Greek
Genre(s) Epic poetry
Published in English 1598
Lines 15,693
Metre Dactylic hexameter
Full text
Iliad at Wikisource

The Iliad (;[1] Ancient Greek: Ἰλιάς, romanized: Iliás, Attic Greek: [iː.li.ás]; “a poem about Ilium”) is one of two major ancient Greek epic poems attributed to Homer. It is one of the oldest extant works of literature still widely read by modern audiences. As with the Odyssey, the poem is divided into 24 books and was written in dactylic hexameter. It contains 15,693 lines in its most widely accepted version. Set towards the end of the Trojan War, a ten-year siege of the city of Troy by a coalition of Mycenaean Greek states, the poem depicts significant events in the siege’s final weeks. In particular, it depicts a fierce quarrel between King Agamemnon and a celebrated warrior, Achilles. It is a central part of the Epic Cycle. The Iliad is often regarded as the first substantial piece of European literature.

The Iliad, and the Odyssey, were likely written down in Homeric Greek, a literary amalgam of Ionic Greek and other dialects, probably around the late 8th or early 7th century BC. Homer’s authorship was infrequently questioned in antiquity, but contemporary scholarship predominantly assumes that the Iliad and the Odyssey were composed independently and that the stories formed as part of a long oral tradition. Given widespread illiteracy,[citation needed] audiences were more likely to have heard the poem than read it; it was performed by professional reciters of Homer known as rhapsodes.

Critical themes in the poem include kleos (glory), pride, fate and wrath. The poem is frequently described as a masculine or heroic epic, especially compared with the Odyssey. It contains detailed descriptions of ancient war instruments and battle tactics, and fewer female characters. The Olympian gods also play a major role in the poem, aiding their favoured warriors on the battlefield and intervening in personal disputes. Their characterisation in the poem humanised them for Ancient Greek audiences, giving a concrete sense of their cultural and religious tradition. In terms of formal style, the poem’s repetitions, use of similes and epithets, are often explored by scholars.

Synopsis[edit]

The first verses of the Iliad

Exposition (Books 1–4)[edit]

(1) The story begins with an invocation to the Muse. The events begin in medias res towards the end of the Trojan War, fought between the Trojans and the besieging Achaeans. The Achaean forces consist of armies from many different Greek kingdoms, led by their respective kings or princes. Agamemnon, king of Mycenae, acts as commander for these united armies.

Chryses, a Trojan priest of Apollo, offers the Achaeans wealth for the return of his daughter Chryseis, held captive by Agamemnon. Although most of the Achaean kings are in favor of the offer, Agamemnon refuses. Chryses prays for Apollo’s help, and Apollo sends a plague to afflict the Achaean army. After nine days of plague, Achilles, the leader of the Myrmidon forces and aristos achaion (“best of the Greeks”), calls an assembly to deal with the problem. Under pressure, Agamemnon agrees to return Chryseis to her father, but decides to take Achilles’ captive, Briseis, as compensation. Because war prizes were correlated with honor, Agamemnon’s decision dishonors Achilles in front of the assembled Achaean forces. Achilles furiously declares that he and his men will no longer fight for Agamemnon. Odysseus returns Chryseis to her father, causing Apollo to end the plague.

In the meantime, Agamemnon’s messengers take Briseis away. Achilles becomes very upset and prays to his mother, Thetis, a minor goddess and sea nymph.[2] Achilles asks his mother to ask Zeus to allow the Achaeans to be beaten back by the Trojans, until their ships are at risk of burning. Only then will Agamemnon realize how much the Achaeans need Achilles, and restore his honor. Thetis does so, and Zeus agrees.(2) Zeus then sends a dream to Agamemnon, urging him to attack Troy. Agamemnon heeds the dream, but first decides to test the Achaean army’s morale by telling them to go home. But nine years into the war, the soldiers’ morale has worn thin. The plan backfires, and only the intervention of Odysseus, inspired by Athena, stops a rout. Odysseus confronts and beats Thersites, a common soldier who voices discontent about fighting Agamemnon’s war.

The Achaeans deploy in companies upon the Trojan plain. When news of the Achaean deployment reaches King Priam, the Trojans respond in a sortie upon the plain. (3) The armies approach each other, but before they meet, Paris offers to end the war by fighting a duel with Menelaus, urged by Hector, his brother and hero of Troy. Here, the initial cause of the entire war is explained: Helen, wife of Menelaus, and the most beautiful woman in the world. Paris, either through seduction or by force, stole Helen away from Menelaus’ home in Sparta. Menelaus and Paris agree to duel; Helen will marry the victor. However, when Paris is beaten, Aphrodite rescues him and leads him to bed with Helen before Menelaus can kill him.

(4) The gods deliberate over whether the war should end here, but Hera convinces Zeus to wait for the utter destruction of Troy. Athena prompts the Trojan archer Pandaros to shoot Menelaus. Menelaus is wounded, and the truce is broken. Fighting breaks out, and many minor Trojans are killed.

Duels of Greek and Trojan Heroes (Books 5–7)[edit]

(5) In the fighting, Diomedes kills many Trojans, including Pandaros, and defeats Aeneas. Aphrodite rescues him before he can be killed, but Diomedes attacks her and wounds the goddess’s wrist. Apollo faces Diomedes and warns him against warring with gods, which Diomedes ignores. Apollo sends Ares to defeat Diomedes. Many heroes and commanders join in, including Hector, and the gods supporting each side try to influence the battle. Emboldened by Athena, Diomedes wounds Ares and puts him out of action.

(6) Hector rallies the Trojans and prevents a rout. Diomedes and the Trojan Glaukos find common ground after a duel and exchange unequal gifts, while Glaukos tells Diomedes the story of Bellerophon. Hector enters the city, urges prayers and sacrifices, incites Paris to battle, and bids his wife Andromache and son Astyanax farewell on the city walls. He then rejoins the battle. (7) Hector duels with Ajax, but nightfall interrupts the fight, and both sides retire. The Trojans quarrel about returning Helen. Paris offers to return the treasure he took and give further wealth as compensation, but not Helen, and the offer is refused. Both sides agree to a day’s truce to burn the dead. The Achaeans also build a wall and trench to protect their camp and ships.

The Rout of the Greeks (Books 8–15)[edit]

(8) The next morning, Zeus prohibits the gods from interfering, and fighting begins anew. The Trojans prevail and force the Achaeans back to their wall. Hera and Athena are forbidden to help. Night falls before the Trojans can assail the Achaean wall. They camp in the field to attack at first light, and their watchfires light the plain like stars.

Iliad, Book VIII, lines 245–53, Greek manuscript, late 5th, early 6th centuries AD.

(9) Meanwhile, the Achaeans are desperate. Agamemnon admits his error, and sends an embassy composed of Odysseus, Ajax, Phoenix, and two heralds to offer Briseis and extensive gifts to Achilles, if only he will return to the fighting. Achilles and his companion Patroclus receive the embassy well. However, considering the slight to his honor too great, Achilles angrily refuses Agamemnon’s offer and declares that he would only return to battle if the Trojans reached his ships and threatened them with fire. The embassy returns empty-handed.

(10) Later that night, Odysseus and Diomedes venture out to the Trojan lines, kill the Trojan Dolon, and wreak havoc in the camps of some Thracian allies of Troy’s.(11) In the morning, the fighting is fierce, and Agamemnon, Diomedes, and Odysseus are all wounded. Achilles sends Patroclus from his camp to inquire about the Achaean casualties, and while there, Patroclus is moved to pity by a speech of Nestor’s. Nestor asks Patroclus to beg Achilles to rejoin the fighting, or if he will not, to lead the army wearing Achilles’ armor.

(12) The Trojans attack the Achaean wall on foot. Hector leads the terrible fighting, despite an omen that their charge will fail. The Achaeans are overwhelmed and routed, the wall’s gate is broken, and Hector charges in. The Achaeans fall back to their ships.

(13) Poseidon pities the Achaeans, and decides to disobey Zeus and help them. He rallies the Achaean’s spirits, and they begin to push the Trojans back. Poseidon’s nephew Amphimachus is killed in the battle; Poseidon imbues Idomeneus with godly power. Many fall on both sides. The Trojan seer Polydamas urges Hector to fall back because of a bad omen, but is ignored.

(14) Hera seduces Zeus and lulls him to sleep, allowing Poseidon to help the Greeks. The Trojans are driven back onto the plain. Ajax wounds Hector, who is then carried back to Troy. (15) Zeus awakes and is enraged by Poseidon’s intervention. However, he reassures Hera that Troy is still fated to fall once Hector kills Patroclus. Poseidon is recalled from the battlefield, and Zeus sends Apollo to aid the Trojans. The Trojans once again breach the wall, and the battle reaches the ships.

The Death of Patroclus (Books 16–18)[edit]

(16) Patroclus cannot stand to watch any longer, and goes to Achilles, weeping. He briefly admonishes him for his stubbornness, then asks Achilles to allow him to fight in his place, wearing his armor so that he will be mistaken for Achilles. Achilles relents and lends Patroclus his armor, but sends him off with a stern admonition to come back to him, and not to pursue the Trojans. Achilles says that after all has been made right, he and Patroclus will take Troy together.

Patroclus leads the Myrmidons into battle and arrives as the Trojans set fire to the first ships. The Trojans are routed by the sudden onslaught, and Patroclus begins his assault by killing Zeus’s son Sarpedon, a leading ally of the Trojans. Patroclus, ignoring Achilles’ command, pursues and reaches the gates of Troy, where Apollo himself stops him. Patroclus kills Hector’s brother Cebriones, is set upon by Apollo and Euphorbos, and is finally killed by Hector.

(17) Hector takes Achilles’ armor from the fallen Patroclus. The Achaeans fight to retrieve Patroclus’ body from the Trojans, who attempt to carry it back to Troy at Hector’s command. Antilochus is sent to tell Achilles the news, and ask him to help retrieve the body.

(18) When Achilles hears of Patroclus’ death, he screams so loudly in his grief that his mother, Thetis, hears him from the bottom of the ocean. Thetis grieves, too, knowing that Achilles is fated to die young if he kills Hector. Though he knows it will seal his own fate, Achilles vows to kill Hector in order to avenge Patroclus.

Achilles is urged to help retrieve Patroclus’ body, but has no armor to wear. Bathed in a brilliant radiance by Athena, Achilles stands next to the Achaean wall and roars in rage. The Trojans are terrified by his appearance, and the Achaeans manage to bear Patroclus’ body away. Polydamas urges Hector again to withdraw into the city; again Hector refuses, and the Trojans camp on the plain at nightfall.

Achilles mourns Patroclus, brokenhearted. Meanwhile, at Thetis’ request, Hephaestus fashions a new set of armor for Achilles, including a magnificently wrought shield.

The Rage of Achilles (Books 19–24)[edit]

(19) In the morning, Thetis brings Achilles his new set of armor, only to find him weeping over Patroclus’ body. Achilles arms for battle and rallies the Achaean warriors. Agamemnon gives Achilles all the promised gifts, including Briseis, but Achilles is indifferent to them. The Achaeans take their meal; Achilles refuses to eat. His horse, Xanthos, prophesies Achilles’ death; Achilles is indifferent. Achilles goes into battle, Automedon drives his chariot.

(20) Zeus lifts the ban on the gods’ interference, and the gods freely help both sides. Achilles, burning with rage and grief, slays many. (21) Achilles cuts off half the Trojans’ number in the river and slaughters them, clogging the river with bodies. The river god, Scamander, confronts Achilles and commands him to stop killing Trojans, but Achilles refuses. They fight, until Scamander is beaten back by Hephaestus’ firestorm. The gods fight amongst themselves. The great gates of the city are opened to receive the fleeing Trojans, and Apollo leads Achilles away from the city by pretending to be a Trojan. (22) When Apollo reveals himself to Achilles, the Trojans have retreated into the city, all except for Hector.

Despite the counsel of Polydamas and the pleas of his parents, Priam and Hecuba, Hector resolves to face Achilles. When Achilles approaches, however, Hector’s will fails him. He flees, and is chased by Achilles around the city. Finally, Athena tricks him into stopping, and he turns to face his opponent. After a brief duel, Achilles stabs Hector through the neck. Before dying, Hector reminds Achilles that he, too, is fated to die. Achilles strips Hector of his own armor, gloating over his death. Achilles then dishonors Hector’s body by lashing it to the back of his chariot and dragging it around the city. The Trojans grieve.

(23) The ghost of Patroclus comes to Achilles in a dream, urging him to carry out the burial rites so that Patroclus’ spirit can move on to the underworld. Patroclus asks Achilles to arrange for their bones to be entombed together in a single urn; Achilles agrees. Patroclus’ body is burned. The Achaeans hold a day of funeral games, and Achilles gives out the prizes.

(24) Achilles is lost in his grief, and spends his days mourning Patroclus and dragging Hector’s body behind his chariot. Dismayed by Achilles’ continued abuse of Hector’s body, Zeus decides that it must be returned to Priam. Led by Hermes, Priam takes a wagon filled with gifts out of Troy, across the plains, and into the Achaean camp unnoticed. He clasps Achilles by the knees and begs for his son’s body. Achilles is moved to tears, and finally relents in his anger. The two lament their losses in the war. Achilles agrees to give Hector’s body back, and to give the Trojans twelve days to properly mourn and bury Hector. Achilles apologizes to Patroclus, fearing he has dishonored him by returning Hector’s body. After a meal, Priam carries Hector’s body back into Troy. Hector is buried, and the city mourns.

Greek gods and the Iliad[edit]

The gods of Greek religion[edit]

The religion had no founder, and was not the creation of an inspired teacher, which were popular origins of existing religions in the world.[3] The individuals were free to believe what they wanted, as the Greek religion was created out of a consensus of the people. These beliefs coincide to the thoughts about the gods in polytheistic Greek religion. Adkins and Pollard (2020/1998), agree with this by saying, “the early Greeks personalized every aspect of their world, natural and cultural, and their experiences in it. The earth, the sea, the mountains, the rivers, custom-law (themis), and one’s share in society and its goods were all seen in personal as well as naturalistic terms.”[4]

As a result of this thinking, each god or goddess in Polytheistic Greek religion is attributed to an aspect of the human world. For example, Poseidon is the god of the sea, Aphrodite is the goddess of beauty, Ares is the god of war, and so on and so forth for many other gods. This is how Greek culture was defined as many Athenians felt the presence of their gods through divine intervention in significant events in their lives. Oftentimes they found these events to be mysterious and inexplicable.[5]

Within the Iliad[edit]

In the literary Trojan War of the Iliad, the Olympian gods, goddesses, and minor deities fight among themselves and participate in human warfare, often by interfering with humans to counter other gods. Unlike their portrayals in Greek religion, Homer’s portrayal of gods suited his narrative purpose. The gods in traditional thought of 4th-century Athenians were not spoken of in terms familiar to the works of Homer.[5] The Classical-era historian Herodotus says that Homer and Hesiod, his contemporary, were the first writers to name and describe the gods’ appearance and character.[6]

Mary Lefkowitz (2003)[7] discusses the relevance of divine action in the Iliad, attempting to answer the question of whether or not divine intervention is a discrete occurrence (for its own sake), or if such godly behaviors are mere human character metaphors. The intellectual interest of Classic-era authors, such as Thucydides and Plato, was limited to their utility as “a way of talking about human life rather than a description or a truth”, because, if the gods remain religious figures, rather than human metaphors, their “existence”—without the foundation of either dogma or a bible of faiths—then allowed Greek culture the intellectual breadth and freedom to conjure gods fitting any religious function they required as a people.[7][8]

Psychologist Julian Jaynes (1976)[9] uses the Iliad as a major piece of evidence for his theory of the Bicameral Mind, which posits that until about the time described in the Iliad, humans had a far different mentality from present-day humans. He says that humans during that time were lacking what is today called consciousness. He suggests that humans heard and obeyed commands from what they identified as gods, until the change in human mentality that incorporated the motivating force into the conscious self. He points out that almost every action in the Iliad is directed, caused, or influenced by a god, and that earlier translations show an astonishing lack of words suggesting thought, planning, or introspection. Those that do appear, he argues, are misinterpretations made by translators imposing a modern mentality on the characters.[9]

Divine intervention[edit]

Some scholars believe that the gods may have intervened in the mortal world because of quarrels they may have had among each other. Homer interprets the world at this time by using the passion and emotion of the gods to be determining factors of what happens on the human level.[10] An example of one of these relationships in the Iliad occurs between Athena, Hera, and Aphrodite. In the final book of the poem Homer writes, “He offended Athena and Hera—both goddesses.”[11] Athena and Hera are envious of Aphrodite because of a beauty pageant on Mount Olympus in which Paris chose Aphrodite to be the most beautiful goddess over both Hera and Athena. Wolfgang Kullmann further goes on to say, “Hera’s and Athena’s disappointment over the victory of Aphrodite in the Judgement of Paris determines the whole conduct of both goddesses in The Iliad and is the cause of their hatred for Paris, the Judge, and his town Troy.”[10]

Hera and Athena then continue to support the Achaean forces throughout the poem because Paris is part of the Trojans, while Aphrodite aids Paris and the Trojans. The emotions between the goddesses often translate to actions they take in the mortal world. For example, in Book 3 of the Iliad, Paris challenges any of the Achaeans to a single combat and Menelaus steps forward. Menelaus was dominating the battle and was on the verge of killing Paris. “Now he’d have hauled him off and won undying glory but Aphrodite, Zeus’s daughter, was quick to the mark, snapped the rawhide strap.”[11] Aphrodite intervened out of her own self-interest to save Paris from the wrath of Menelaus because Paris had helped her to win the beauty pageant. The partisanship of Aphrodite towards Paris induces constant intervention by all of the gods, especially to give motivational speeches to their respective proteges, while often appearing in the shape of a human being they are familiar with.[10] This connection of emotions to actions is just one example out of many that occur throughout the poem.[citation needed]

Themes[edit]

Fate[edit]

Fate (κήρ, kēr, ‘fated death’) propels most of the events of the Iliad. Once set, gods and men abide it, neither truly able nor willing to contest it. How fate is set is unknown, but it is told by the Fates and by Zeus through sending omens to seers such as Calchas. Men and their gods continually speak of heroic acceptance and cowardly avoidance of one’s slated fate.[12] Fate does not determine every action, incident, and occurrence, but it does determine the outcome of life—before killing him, Hector calls Patroclus a fool for cowardly avoidance of his fate, by attempting his defeat;[citation needed] Patroclus retorts:[13]

No, deadly destiny, with the son of Leto, has killed me,
and of men it was Euphorbos; you are only my third slayer.
And put away in your heart this other thing that I tell you.
You yourself are not one who shall live long, but now already
death and powerful destiny are standing beside you,
to go down under the hands of Aiakos’ great son, Achilleus.

— Homer, Iliad 16.849–54 (Lattimore 1951).

Here, Patroclus alludes to fated death by Hector’s hand, and Hector’s fated death by Achilles’s hand. Each accepts the outcome of his life, yet, no one knows if the gods can alter fate. The first instance of this doubt occurs in Book XVI. Seeing Patroclus about to kill Sarpedon, his mortal son, Zeus says:

Ah me, that it is destined that the dearest of men, Sarpedon,
must go down under the hands of Menoitios’ son Patroclus.

— Homer. The Iliad. 16.433–34 (Lattimore 1951).

About his dilemma, Hera asks Zeus:

Majesty, son of Kronos, what sort of thing have you spoken?
Do you wish to bring back a man who is mortal, one long since
doomed by his destiny, from ill-sounding death and release him?
Do it, then; but not all the rest of us gods shall approve you.

— Homer. The Iliad 16.440–43 (Lattimore 1951).

In deciding between losing a son or abiding fate, Zeus, King of the Gods, allows it. This motif recurs when he considers sparing Hector, whom he loves and respects. This time, it is Athena who challenges him:

Father of the shining bolt, dark misted, what is this you said?
Do you wish to bring back a man who is mortal, one long since
doomed by his destiny, from ill-sounding death and release him?
Do it, then; but not all the rest of us gods shall approve you.

— Homer. The Iliad 22.178–81 (Lattimore 1951).

Again, Zeus appears capable of altering fate, but does not, deciding instead to abide set outcomes; similarly, fate spares Aeneas, after Apollo convinces the over-matched Trojan to fight Achilles. Poseidon cautiously speaks:

But come, let us ourselves get him away from death, for fear
the son of Kronos may be angered if now Achilleus
kills this man. It is destined that he shall be the survivor,
that the generation of Dardanos shall not die…

— Homer. The Iliad 20.300–04 (Lattimore 1951).

Divinely aided, Aeneas escapes the wrath of Achilles and survives the Trojan War. Whether or not the gods can alter fate, they do abide it, despite its countering their human allegiances; thus, the mysterious origin of fate is a power beyond the gods. Fate implies the primeval, tripartite division of the world that Zeus, Poseidon, and Hades effected in deposing their father, Cronus, for its dominion. Zeus took the Air and the Sky, Poseidon the Waters, and Hades the Underworld, the land of the dead—yet they share dominion of the Earth. Despite the earthly powers of the Olympic gods, only the Three Fates set the destiny of Man.

Kleos[edit]

Kleos (κλέος, “glory, fame”) is the concept of glory earned in heroic battle.[14] Yet, Achilles must choose only one of the two rewards, either nostos or kleos.[15] In Book IX (IX.410–16), he poignantly tells Agamemnon’s envoys—Odysseus, Phoenix, Ajax—begging his reinstatement to battle about having to choose between two fates (διχθαδίας κήρας, 9.411).[16]

The passage reads:

μήτηρ γάρ τέ μέ φησι θεὰ Θέτις ἀργυρόπεζα (410)
διχθαδίας κῆρας φερέμεν θανάτοιο τέλος δέ.
εἰ μέν κ’ αὖθι μένων Τρώων πόλιν ἀμφιμάχωμαι,
ὤλετο μέν μοι νόστος, ἀτὰρ κλέος ἄφθιτον ἔσται
εἰ δέ κεν οἴκαδ’ ἵκωμι φίλην ἐς πατρίδα γαῖαν,
ὤλετό μοι κλέος ἐσθλόν, ἐπὶ δηρὸν δέ μοι αἰὼν (415)
ἔσσεται, οὐδέ κέ μ’ ὦκα τέλος θανάτοιο κιχείη.
[17]

For my mother Thetis the goddess of silver feet tells me
I carry two sorts of destiny toward the day of my death. Either,
if I stay here and fight beside the city of the Trojans,
my return home is gone, but my glory shall be everlasting;
but if I return home to the beloved land of my fathers,
the excellence of my glory is gone, but there will be a long life
left for me, and my end in death will not come to me quickly.[18]

—Translated by Richmond Lattimore

In forgoing his nostos, he will earn the greater reward of kleos aphthiton (κλέος ἄφθιτον, “fame imperishable”).[16] In the poem, aphthiton (ἄφθιτον, “imperishable”) occurs five other times,[19] each occurrence denotes an object: Agamemnon’s sceptre, the wheel of Hebe’s chariot, the house of Poseidon, the throne of Zeus, the house of Hephaestus. Translator Lattimore renders kleos aphthiton as ‘forever immortal’ and as ‘forever imperishable’—connoting Achilles’s mortality by underscoring his greater reward in returning to battle Troy.

Kleos is often given visible representation by the prizes won in battle. When Agamemnon takes Briseis from Achilles, he takes away a portion of the kleos he had earned.

Achilles’ shield, crafted by Hephaestus and given to him by his mother Thetis, bears an image of stars in the centre. The stars conjure profound images of the place of a single man, no matter how heroic, in the perspective of the entire cosmos.

Nostos[edit]

Nostos (νόστος, “homecoming”) occurs seven times in the poem,[20] making it a minor theme in the Iliad itself. Yet the concept of homecoming is much explored in other Ancient Greek literature, especially in the post-war homeward fortunes experienced by the Atreidae (Agamemnon and Menelaus), and Odysseus (see the Odyssey).

Pride[edit]

Pride drives the plot of the Iliad. The Achaeans gather on the plain of Troy to wrest Helen from the Trojans. Though the majority of the Trojans would gladly return Helen to the Achaeans, they defer to the pride of their prince, Alexandros, also known as Paris. Within this frame, Homer’s work begins. At the start of the Iliad, Agamemnon’s pride sets forth a chain of events that leads him to take from Achilles, Briseis, the girl that he had originally given Achilles in return for his martial prowess. Due to this slight, Achilles refuses to fight and asks his mother, Thetis, to make sure that Zeus causes the Achaeans to suffer on the battlefield until Agamemnon comes to realize the harm he has done to Achilles.[21]

Achilles’ pride allows him to beg Thetis for the deaths of his Achaean friends. When in Book 9 his friends urge him to return, offering him loot and his girl, Briseis, he refuses, stuck in his vengeful pride. Achilles remains stuck until the very end, when his anger at himself for Patroclus’ death overcomes his pride at Agamemnon’s slight and he returns to kill Hector. He overcomes his pride again when he keeps his anger in check and returns Hector to Priam at epic’s close. From epic start to epic finish, pride drives the plot.[i][22]

Heroism[edit]

The Iliad portrays the theme of heroism in a variety of different ways through different characters, mainly Achilles, Hector, Patroclus, etc. Though the traditional concept of heroism is often tied directly to the protagonist, who is meant to be written in a heroic light, the Iliad plays with this idea of heroism and does not make it explicitly clear who the true hero of the story is. The story of the Iliad follows the great Greek warrior Achilles, as well as his rage and the destruction it causes. Parallel to this, the story also follows the Trojan warrior Hector and his efforts to fight to protect his family and his people. It is generally assumed that, because he is the protagonist, Achilles is the hero of this story. Examining his actions throughout the Iliad and comparing them to those of other characters, however, some may come to the conclusion that Achilles is not really the hero, and perhaps even an antihero. It can also be argued that Hector is the true hero of the Iliad due to his inherently heroic qualities, such as a loyalty to his family as well as his strength and determination to defend his people, as well as the focus at the end of the story on burying Hector with honor. The true hero of the Iliad is never shown explicitly and is purposefully left up to interpretation by the author Homer, who aimed to show the complexity and flaws of both characters, regardless of who is considered the “true” hero.

Timē[edit]

Akin to kleos is timē (τιμή, “respect, honor”), the concept denoting the respectability an honorable man accrues with accomplishment (cultural, political, martial), per his station in life. In Book I, the Achaean troubles begin with King Agamemnon’s dishonorable, unkingly behavior—first, by threatening the priest Chryses (1.11), then, by aggravating them in disrespecting Achilles, by confiscating Briseis from him (1.171). The warrior’s consequent rancor against the dishonorable king ruins the Achaean military cause.

Hybris (hubris)[edit]

Hybris (Ὕβρις) plays a part similar to timē. The epic takes as its thesis the anger of Achilles and the destruction it brings. Anger disturbs the distance between human beings and the gods. Uncontrolled anger destroys orderly social relationships and upsets the balance of correct actions necessary to keep the gods away from human beings. Despite the epic’s focus on Achilles’ rage, hybris also plays a prominent role, serving as both kindling and fuel for many destructive events.[23]

Agamemnon refuses to ransom Chriseis up out of hybris and harms Achilles’ pride when he demands Briseis. Hubris forces Paris to fight against Menelaus. Agamemnon spurs the Achaean to fight, by calling into question Odysseus, Diomedes, and Nestor’s pride, asking why they were cowering and waiting for help when they should be the ones leading the charge. While the events of the Iliad focus on the Achilles’ rage and the destruction it brings on, hybris fuels and stokes them both.[24]

Mēnis[edit]

The poem’s initial word, μῆνιν (mēnin; acc. μῆνις, mēnis, “wrath,” “rage,” “fury”), establishes the Iliads principal theme: the “Wrath of Achilles”.[25] His personal rage and wounded soldier’s pride propel the story: the Achaeans’ faltering in battle, the slayings of Patroclus and Hector, and the fall of Troy. In Book I, the Wrath of Achilles first emerges in the Achilles-convoked meeting, between the Greek kings and the seer Calchas. King Agamemnon dishonours Chryses, the Trojan priest of Apollo, by refusing with a threat the restitution of his daughter, Chryseis—despite the proffered ransom of “gifts beyond count.”[26] The insulted priest prays to Apollo for help, and a nine-day rain of divine plague arrows falls upon the Achaeans. Moreover, in that meeting, Achilles accuses Agamemnon of being “greediest for gain of all men.”[27] To that, Agamemnon replies:

But here is my threat to you.
Even as Phoibos Apollo is taking away my Chryseis.
I shall convey her back in my own ship, with my own
followers; but I shall take the fair-cheeked Briseis,
your prize, I myself going to your shelter, that you may learn well
how much greater I am than you, and another man may shrink back
from likening himself to me and contending against me.

— Homer, Iliad 1.181–87 (Lattimore 1951).

After that, only Athena stays Achilles’s wrath. He vows to never again obey orders from Agamemnon. Furious, Achilles cries to his mother, Thetis, who persuades Zeus’s divine intervention—favouring the Trojans—until Achilles’s rights are restored. Meanwhile, Hector leads the Trojans to almost pushing the Achaeans back to the sea (Book XII). Later, Agamemnon contemplates defeat and retreat to Greece (Book XIV). Again, the Wrath of Achilles turns the war’s tide in seeking vengeance when Hector kills Patroclus. Aggrieved, Achilles tears his hair and dirties his face. Thetis comforts her mourning son, who tells her:

So it was here that the lord of men Agamemnon angered me.
Still, we will let all this be a thing of the past, and for all our
sorrow beat down by force the anger deeply within us.
Now I shall go, to overtake that killer of a dear life,
Hektor; then I will accept my own death, at whatever
time Zeus wishes to bring it about, and the other immortals.

— Homer, Iliad 18.111–16 (Lattimore 1951).

Accepting the prospect of death as fair price for avenging Patroclus, he returns to battle, dooming Hector and Troy, thrice chasing him around the Trojan walls, before slaying him, then dragging the corpse behind his chariot, back to camp.

Glorification of War[edit]

Much of The Iliad focuses on death dealing. To gain status, heroes must be good at killing. Though not as prevalent, there are instances where the author showcases the peaceful aspects of war. The first instance of this is in book 3 when Hektor and Paris agree to fight one on one to end the war. This conversation between Hektor and Paris highlights the overwhelming desire for peace on both sides. Again, in book 3, we see peace when the elders talk to Priam saying that though Helen is a beautiful woman, war is still too high a price to pay for one person. These events display the humanity of the war. In book 6, when Hektor goes back into the city to visit his family, this event is another powerful show of peace because we get to see that Hektor is more than a great warrior. He is a loving father and devoted husband. The love that is shared between him and his family contrasts with the gory battle scenes, noting the importance of peace. The final moments of peace are in books 23 and 24. The first of these is the funeral games that are held for Patroclus. The games show the happiness, grief, and joy that can happen during the war. In book 24, peace is highlighted again when Akhilleus and Priam share food and grief for their recent losses. In this encounter, the two empathize with one another and agree to a truce of twelve days for the burial of Hektor.[28]

Date and textual history[edit]

The poem dates to the archaic period of Classical Antiquity. Scholarly consensus mostly places it in the late 8th century BC, although some favour a 7th-century date.[citation needed] In any case, the terminus ante quem for the dating of the Iliad is 630 BC, as evidenced by reflection in art and literature.[29]

Herodotus, having consulted the Oracle at Dodona, placed Homer and Hesiod at approximately 400 years before his own time, which would place them at c. 850 BC.[30]

The historical backdrop of the poem is the time of the Late Bronze Age collapse, in the early 12th century BC. Homer is thus separated from his subject matter by about 400 years, the period known as the Greek Dark Ages. Intense scholarly debate has surrounded the question of which portions of the poem preserve genuine traditions from the Mycenaean period. The Catalogue of Ships in particular has the striking feature that its geography does not portray Greece in the Iron Age, the time of Homer, but as it was before the Dorian invasion.

The title Ἰλιάς (Ilias; gen. Ἰλιάδος) is an ellipsis of ἡ ποίησις Ἰλιάς, meaning “the Trojan poem”. Ἰλιάς, is the specifically feminine adjective form from Ἴλιον. The masculine adjective form would be Ἰλιακός or Ἴλιος.[31] It is used by Herodotus.[32]

Venetus A, copied in the 10th century AD, is the oldest fully extant manuscript of the Iliad.[33][unreliable source?]

The first edition of the “Iliad”, editio princeps, was edited by Demetrius Chalcondyles and published by Bernardus Nerlius and Demetrius Damilas in Florence in 1489.[34]

As oral tradition[edit]

In antiquity, the Greeks applied the Iliad and the Odyssey as the bases of pedagogy. Literature was central to the educational-cultural function of the itinerant rhapsode, who composed consistent epic poems from memory and improvisation, and disseminated them, via song and chant, in his travels and at the Panathenaic Festival of athletics, music, poetics, and sacrifice, celebrating Athena’s birthday.[35]

Originally, Classical scholars treated the Iliad and the Odyssey as written poetry, and Homer as a writer. Yet, by the 1920s, Milman Parry (1902–1935) had launched a movement claiming otherwise. His investigation of the oral Homeric style—”stock epithets” and “reiteration” (words, phrases, stanzas)—established that these formulae were artifacts of oral tradition easily applied to a hexametric line. A two-word stock epithet (e.g. “resourceful Odysseus”) reiteration may complement a character name by filling a half-line, thus, freeing the poet to compose a half-line of “original” formulaic text to complete his meaning.[36] In Yugoslavia, Parry and his assistant, Albert Lord (1912–1991), studied the oral-formulaic composition of Serbian oral poetry, yielding the Parry/Lord thesis that established oral tradition studies, later developed by Eric Havelock, Marshall McLuhan, Walter Ong, and Gregory Nagy.

In The Singer of Tales (1960), Lord presents likenesses between the tragedies of the Achaean Patroclus, in the Iliad, and of the Sumerian Enkidu, in the Epic of Gilgamesh, and claims to refute, with “careful analysis of the repetition of thematic patterns”, that the Patroclus storyline upsets Homer’s established compositional formulae of “wrath, bride-stealing, and rescue”; thus, stock-phrase reiteration does not restrict his originality in fitting story to rhyme.[37] Likewise, James Armstrong (1958)[38] reports that the poem’s formulae yield richer meaning because the “arming motif” diction—describing Achilles, Agamemnon, Paris, and Patroclus—serves to “heighten the importance of…an impressive moment,” thus, “[reiteration] creates an atmosphere of smoothness,” wherein, Homer distinguishes Patroclus from Achilles, and foreshadows the former’s death with positive and negative turns of phrase.[39][38]

In the Iliad, occasional syntactic inconsistency may be an oral tradition effect—for example, Aphrodite is “laughter-loving”, despite being painfully wounded by Diomedes (Book V, 375); and the divine representations may mix Mycenaean and Greek Dark Age (c. 1150–800 BC) mythologies, parallelling the hereditary basileis nobles (lower social rank rulers) with minor deities, such as Scamander, et al.[40]

Depiction of warfare[edit]

Depiction of infantry combat[edit]

Despite Mycenae and Troy being maritime powers, the Iliad features no sea battles.[41] The Trojan shipwright (of the ship that transported Helen to Troy), Phereclus, instead fights afoot, as an infantryman.[42] The battle dress and armour of hero and soldier are well-described. They enter battle in chariots, launching javelins into the enemy formations, then dismount—for hand-to-hand combat with yet more javelin throwing, rock throwing, and if necessary hand to hand sword and shoulder-borne aspis (shield) fighting.[43] Ajax the Greater, son of Telamon, sports a large, rectangular shield (σάκος) with which he protects himself and Teucer, his brother:

Ninth came Teucer, stretching his curved bow.
He stood beneath the shield of Ajax, son of Telamon.
As Ajax cautiously pulled his shield aside,
Teucer would peer out quickly, shoot off an arrow,
hit someone in the crowd, dropping that soldier
right where he stood, ending his life—then he’d duck back,
crouching down by Ajax, like a child beside its mother.
Ajax would then conceal him with his shining shield.

— Homer, Iliad 8.267–72, translated by Ian Johnston.

Ajax’s cumbersome shield is more suitable for defence than for offence, while his cousin Achilles sports a large, rounded, octagonal shield that he successfully deploys along with his spear against the Trojans:

Just as a man constructs a wall for some high house,
using well-fitted stones to keep out forceful winds,
that’s how close their helmets and bossed shields lined up,
shield pressing against shield, helmet against helmet
man against man. On the bright ridges of the helmets,
horsehair plumes touched when warriors moved their heads.
That’s how close they were to one another.

— Homer, Iliad 16.213–17 (translated by Ian Johnston).

In describing infantry combat, Homer names the phalanx formation,[44] but most scholars do not believe the historical Trojan War was so fought.[45] In the Bronze Age, the chariot was the main battle transport-weapon (e.g. the Battle of Kadesh). The available evidence, from the Dendra armour and the Pylos Palace paintings, indicate the Mycenaeans used two-man chariots, with a long-spear-armed principal rider, unlike the three-man Hittite chariots with short-spear-armed riders, and unlike the arrow-armed Egyptian and Assyrian two-man chariots. Nestor spearheads his troops with chariots; he advises them:

In your eagerness to engage the Trojans,
don’t any of you charge ahead of others,
trusting in your strength and horsemanship.
And don’t lag behind. That will hurt our charge.
Any man whose chariot confronts an enemy’s
should thrust with his spear at him from there.
That’s the most effective tactic, the way
men wiped out city strongholds long ago —
their chests full of that style and spirit.

— Homer, Iliad 4.301–09 (translated by Ian Johnston).

Although Homer’s depictions are graphic, it can be seen in the very end that victory in war is a far more somber occasion, where all that is lost becomes apparent. On the other hand, the funeral games are lively, for the dead man’s life is celebrated. This overall depiction of war runs contrary to many other[citation needed] ancient Greek depictions, where war is an aspiration for greater glory.

Modern reconstructions of armor, weapons and styles[edit]

Few modern (archeologically, historically and Homerically accurate) reconstructions of arms, armor and motifs as described by Homer exist. Some historical reconstructions have been done by Salimbeti et al.[46]

Influence on classical Greek warfare[edit]

While the Homeric poems (particularly, the Iliad) were not necessarily revered scripture of the ancient Greeks, they were most certainly seen as guides that were important to the intellectual understanding of any educated Greek citizen. This is evidenced by the fact that in the late 5th century BC, “it was the sign of a man of standing to be able to recite the Iliad and Odyssey by heart.”[47]: 36  Moreover, it can be argued that the warfare shown in the Iliad, and the way in which it was depicted, had a profound and very traceable effect on Greek warfare in general. In particular, the effect of epic literature can be broken down into three categories: tactics, ideology, and the mindset of commanders. In order to discern these effects, it is necessary to take a look at a few examples from each of these categories.

Much of the detailed fighting in the Iliad is done by the heroes in an orderly, one-on-one fashion. Much like the Odyssey, there is even a set ritual which must be observed in each of these conflicts. For example, a major hero may encounter a lesser hero from the opposing side, in which case the minor hero is introduced, threats may be exchanged, and then the minor hero is slain. The victor often strips the body of its armor and military accoutrements.[47]: 22–3  Here is an example of this ritual and this type of one-on-one combat in the Iliad:

There Telamonian Ajax struck down the son of Anthemion,
Simoeisios in his stripling’s beauty, whom once his mother
descending from Ida bore beside the banks of Simoeis
when she had followed her father and mother to tend the
sheepflocks.
Therefore they called him Simoeisios; but he could not
render again the care of his dear parents; he was short-lived,
beaten down beneath the spear of high-hearted Ajax,
who struck him as he first came forward beside the nipple
of the right breast, and the bronze spearhead drove clean
through the shoulder.

— Homer, Iliad 4.473–83 (Lattimore 2011).

The biggest issue in reconciling the connection between the epic fighting of the Iliad and later Greek warfare is the phalanx, or hoplite, warfare seen in Greek history well after Homer’s Iliad. While there are discussions of soldiers arrayed in semblances of the phalanx throughout the Iliad, the focus of the poem on the heroic fighting, as mentioned above, would seem to contradict the tactics of the phalanx. However, the phalanx did have its heroic aspects. The masculine one-on-one fighting of epic is manifested in phalanx fighting on the emphasis of holding one’s position in formation. This replaces the singular heroic competition found in the Iliad.[47]: 51 

One example of this is the Spartan tale of 300 picked men fighting against 300 picked Argives. In this battle of champions, only two men are left standing for the Argives and one for the Spartans. Othryades, the remaining Spartan, goes back to stand in his formation with mortal wounds while the remaining two Argives go back to Argos to report their victory. Thus, the Spartans claimed this as a victory, as their last man displayed the ultimate feat of bravery by maintaining his position in the phalanx.[48]

In terms of the ideology of commanders in later Greek history, the Iliad has an interesting effect. The Iliad expresses a definite disdain for tactical trickery, when Hector says, before he challenges the great Ajax:

I know how to storm my way into the struggle of flying horses; I know how to tread the measures on the grim floor of the war god. Yet great as you are I would not strike you by stealth, watching for my chance, but openly, so, if perhaps I might hit you.

— Homer, Iliad 7.237–43 (Lattimore 2011)

However, despite examples of disdain for this tactical trickery, there is reason to believe that the Iliad, as well as later Greek warfare, endorsed tactical genius on the part of their commanders. For example, there are multiple passages in the Iliad with commanders such as Agamemnon or Nestor discussing the arraying of troops so as to gain an advantage. Indeed, the Trojan War is won by a notorious example of Achaean guile in the Trojan Horse. This is even later referred to by Homer in the Odyssey. The connection, in this case, between guileful tactics of the Achaeans and the Trojans in the Iliad and those of the later Greeks is not a difficult one to find. Spartan commanders, often seen as the pinnacle of Greek military prowess, were known for their tactical trickery, and, for them, this was a feat to be desired in a commander. Indeed, this type of leadership was the standard advice of Greek tactical writers.[47]: 240 

Ultimately, while Homeric (or epic) fighting is certainly not completely replicated in later Greek warfare, many of its ideals, tactics, and instruction are.[47]

Hans van Wees argues that the period that the descriptions of warfare related in the epic can be pinned down fairly specifically—to the first half of the 7th century BC.[49]

Influence on arts and culture[edit]

The Iliad was a standard work of great importance already in Classical Greece and remained so throughout the Hellenistic and Byzantine periods. Subjects from the Trojan War were a favourite among ancient Greek dramatists. Aeschylus’ trilogy, the Oresteia, comprising Agamemnon, The Libation Bearers, and The Eumenides, follows the story of Agamemnon after his return from the war. Homer also came to be of great influence in European culture with the resurgence of interest in Greek antiquity during the Renaissance, and it remains the first and most influential work of the Western canon. In its full form the text made its return to Italy and Western Europe beginning in the 15th century, primarily through translations into Latin and the vernacular languages.

Prior to this reintroduction, however, a shortened Latin version of the poem, known as the Ilias Latina, was very widely studied and read as a basic school text. The West tended to view Homer as unreliable as they believed they possessed much more down to earth and realistic eyewitness accounts of the Trojan War written by Dares and Dictys Cretensis, who were supposedly present at the events.[citation needed] These late antique forged accounts formed the basis of several eminently popular medieval chivalric romances, most notably those of Benoît de Sainte-Maure and Guido delle Colonne.

These in turn spawned many others in various European languages, such as the first printed English book, the 1473 Recuyell of the Historyes of Troye. Other accounts read in the Middle Ages were antique Latin retellings such as the Excidium Troiae and works in the vernaculars such as the Icelandic Troy Saga. Even without Homer, the Trojan War story had remained central to Western European medieval literary culture and its sense of identity. Most nations and several royal houses traced their origins to heroes at the Trojan War; Britain was supposedly settled by the Trojan Brutus, for instance.[50]

William Shakespeare used the plot of the Iliad as source material for his play Troilus and Cressida, but focused on a medieval legend, the love story of Troilus, son of King Priam of Troy, and Cressida, daughter of the Trojan soothsayer Calchas. The play, often considered to be a comedy, reverses traditional views on events of the Trojan War and depicts Achilles as a coward, Ajax as a dull, unthinking mercenary, etc.

William Theed the elder made an impressive bronze statue of Thetis as she brought Achilles his new armor forged by Hephaesthus. It has been on display in the Metropolitan Museum of Art in New York City since 2013.[51]

Robert Browning’s poem Development discusses his childhood introduction to the matter of the Iliad and his delight in the epic, as well as contemporary debates about its authorship.[citation needed]

According to Suleyman al-Boustani, a 19th-century poet who made the first Arabic translation of the Iliad to Arabic, the epic may have been widely circulated in Syriac and Pahlavi translations during the early Middle Ages. Al-Boustani credits Theophilus of Edessa with the Syriac translation, which was supposedly (along with the Greek original) widely read or heard by the scholars of Baghdad in the prime of the Abbasid Caliphate, although those scholars never took the effort to translate it to the official language of the empire; Arabic. The Iliad was also the first full epic poem to be translated to Arabic from a foreign language, upon the publication of Al-Boustani’s complete work in 1904.[52]

20th-century arts[edit]

  • “The fall of Troy” (1911), an italian silent film by Giovanni Pastrone, the first known movie adaptation of Homer’s epic poem.
  • “Achilles in the Trench” is one of the best-known of the war poems of the First World War and was written by Patrick Shaw-Stewart while waiting to be sent to fight at Gallipoli.
  • Simone Weil wrote the essay “The Iliad or the Poem of Force” in 1939, shortly after the commencement of World War II. The essay describes how the Iliad demonstrates the way force, exercised to the extreme in war, reduces both victim and aggressor to the level of the slave and the unthinking automaton.[53]
  • Lesya Ukrainka wrote a dramatic poem “Cassandra” in 1901-1907 based on the Iliad. It describes the story of Kassandra, a prophetess.
  • The 1954 Broadway musical The Golden Apple, by librettist John Treville Latouche and composer Jerome Moross, was freely adapted from the Iliad and the Odyssey, re-setting the action to America’s Washington state in the years after the Spanish–American War, with events inspired by the Iliad in Act One and events inspired by the Odyssey in Act Two.
  • The opera King Priam by Sir Michael Tippett (which received its premiere in 1962) is based loosely on the Iliad.
  • Christopher Logue’s poem War Music, an “account”, not a translation, of the Iliad, was begun in 1959 as a commission for radio. He continued working on it until his death in 2011. Described by Tom Holland as “one of the most remarkable works of post-war literature”, it has been an influence on Kae Tempest and Alice Oswald, who says that it “unleashes a forgotten kind of theatrical energy into the world.”[54]
  • Christa Wolf’s novel Cassandra (1983) is a critical engagement with the Iliad. Wolf’s narrator is Cassandra, whose thoughts are heard at the moment just before her murder by Clytemnestra in Sparta. Wolf’s narrator presents a feminist’s view of the war, and of war in general. Cassandra’s story is accompanied by four essays which Wolf delivered as the Frankfurter Poetik-Vorlesungen. The essays present Wolf’s concerns as a writer and rewriter of this canonical story and show the genesis of the novel through Wolf’s own readings and in a trip she took to Greece.
  • David Melnick’s Men in Aida (cf. μῆνιν ἄειδε) (1983) is a postmodern homophonic translation of Book One into a farcical bathhouse scenario, preserving the sounds but not the meaning of the original.
  • Marion Zimmer Bradley’s 1987 novel The Firebrand retells the story from the point of view of Kassandra, a princess of Troy and a prophetess who is cursed by Apollo.

Contemporary popular culture[edit]

  • Eric Shanower’s Image Comics series Age of Bronze, which began in 1998, retells the legend of the Trojan War.[55][56][57]
  • Dan Simmons’ epic science fiction adaptation/tribute Ilium was released in 2003, receiving a Locus Award for best science fiction novel of 2003.[citation needed]
  • Troy (2004), a loose film adaptation of the Iliad, received mixed reviews but was a commercial success, particularly in international sales. It grossed $133 million in the United States and $497 million worldwide, making it the 188th top-grossing movie of all time.[58]
  • Madeline Miller’s 2011 debut novel The Song of Achilles[59] tells the story of Achilles’ and Patroclus’ life together as children, lovers, and soldiers. The novel, which won the 2012 Women’s Prize for Fiction, draws on the Iliad as well as the works of other classical authors such as Statius, Ovid, and Virgil.[60]
  • Alice Oswald’s sixth collection, Memorial (2011),[61] is based on but departs from the narrative form of the Iliad to focus on, and so commemorate, the individually-named characters whose deaths are mentioned in that poem.[62][63][64] Later in October 2011, Memorial was shortlisted for the T. S. Eliot Prize,[65] but in December 2011, Oswald withdrew the book from the shortlist,[66][67] citing concerns about the ethics of the prize’s sponsors.[68]
  • The Rage of Achilles, by American author and Yale Writers’ Conference founder Terence Hawkins, recounts the Iliad as a novel in modern, sometimes graphic language. Informed by Julian Jaynes’ theory of the bicameral mind and the historicity of the Trojan War, it depicts its characters as real men to whom the gods appear only as hallucinations or command voices during the sudden and painful transition to truly modern consciousness.[citation needed]

English translations[edit]

Sampling of translations and editions of Iliad in English

George Chapman published his translation of the Iliad, in installments, beginning in 1598, published in “fourteeners”, a long-line ballad metre that “has room for all of Homer’s figures of speech and plenty of new ones, as well as explanations in parentheses. At its best, as in Achilles’ rejection of the embassy in Iliad Nine; it has great rhetorical power.”[69]: 351  It quickly established itself as a classic in English poetry. In the preface to his own translation, Pope praises “the daring fiery spirit” of Chapman’s rendering, which is “something like what one might imagine Homer, himself, would have writ before he arrived at years of discretion.”

John Keats praised Chapman in the sonnet On First Looking into Chapman’s Homer (1816). John Ogilby’s mid-17th-century translation is among the early annotated editions; Alexander Pope’s 1715 translation, in heroic couplet, is “The classic translation that was built on all the preceding versions,”[69]: 352  and, like Chapman’s, it is a major poetic work in its own right. William Cowper’s Miltonic, blank verse 1791 edition is highly regarded for its greater fidelity to the Greek than either the Chapman or the Pope versions: “I have omitted nothing; I have invented nothing,” Cowper says in prefacing his translation.

In the lectures On Translating Homer (1861), Matthew Arnold addresses the matters of translation and interpretation in rendering the Iliad to English; commenting upon the versions contemporarily available in 1861, he identifies the four essential poetic qualities of Homer to which the translator must do justice:

[i] that he is eminently rapid; [ii] that he is eminently plain and direct, both in the evolution of his thought and in the expression of it, that is, both in his syntax and in his words; [iii] that he is eminently plain and direct in the substance of his thought, that is, in his matter and ideas; and, finally, [iv] that he is eminently noble.

After a discussion of the metres employed by previous translators, Arnold argues for a poetical dialect hexameter translation of the Iliad, like the original. “Laborious as this meter was, there were at least half a dozen attempts to translate the entire Iliad or Odyssey in hexameters; the last in 1945. Perhaps the most fluent of them was by J. Henry Dart [1862] in response to Arnold.”[69]: 354  In 1870, the American poet William Cullen Bryant published a blank verse version, that Van Wyck Brooks describes as “simple, faithful.”

An 1898 translation by Samuel Butler was published by Longmans. Butler had read Classics at Cambridge University, graduating in 1859.[70]

Since 1950, there have been several English translations. Richmond Lattimore’s version (1951) is “a free six-beat” line-for-line rendering that explicitly eschews “poetical dialect” for “the plain English of today.” It is literal, unlike older verse renderings. Robert Fitzgerald’s version (Oxford World’s Classics, 1974) strives to situate the Iliad in the musical forms of English poetry. His forceful version is freer, with shorter lines that increase the sense of swiftness and energy.

Robert Fagles (Penguin Classics, 1990) and Stanley Lombardo (1997) are bolder than Lattimore in adding dramatic significance to Homer’s conventional and formulaic language. Rodney Merrill’s translation (University of Michigan Press, 2007) not only renders the work in English verse like the dactylic hexameter of the original, but also conveys the oral-formulaic nature of the epic song, to which that musical meter gives full value. Barry B. Powell’s translation (Oxford University Press, 2014) renders the Homeric Greek with a simplicity and dignity reminiscent of the original.

Peter Green translated the Iliad in 2015, a version published by the University of California Press.[citation needed]

Caroline Alexander published the first full-length English translation by a woman in 2015.[71]

Manuscripts[edit]

There are more than 2000 manuscripts of Homer.[72][73] Some of the most notable manuscripts[according to whom?] include:

  • Rom. Bibl. Nat. gr. 6 + Matriti. Bibl. Nat. 4626 from 870–890 AD
  • Venetus A = Venetus Marc. 822 from the 10th century
  • Venetus B = Venetus Marc. 821 from the 11th century
  • Ambrosian Iliad
  • Papyrus Oxyrhynchus 20
  • Papyrus Oxyrhynchus 21
  • Codex Nitriensis (palimpsest)

See also[edit]

  • Mask of Agamemnon
  • Parallels between Virgil’s Aeneid and Homer’s Iliad and Odyssey
  • Heinrich Schliemann

References[edit]

Notes[edit]

  1. ^ Frobish (2003:24) writes that the war “starts with his pride and immaturity, yet is finished with his skill and bravery on the battlefield.”

Citations[edit]

  1. ^ “Iliad”. Random House Webster’s Unabridged Dictionary.
  2. ^ Homer. The Iliad. New York: Norton Books. p. 115.
  3. ^ Lawson, John (2012). Modern Greek Folklore and Ancient Greek Religion:A Study in Survivals. Cambridge University Press. p. 2.
  4. ^ Adkins, A. W. H.; Pollard, John R. T. (Mar 2, 2020) [1998]. “Greek religion”. Encyclopædia Britannica.
  5. ^ a b Mikalson, Jon (1991). Honor Thy Gods: Popular Religion in Greek Tragedy. Chapel Hill: University of North Carolina Press.
  6. ^ Homer’s Iliad, Classical Technology Center.
  7. ^ a b Lefkowitz, Mary (2003). Greek Gods, Human Lives: What We Can Learn From Myths. New Haven, Conn: Yale University Press.
  8. ^ Taplin, Oliver (2003). “Bring Back the Gods.” The New York Times (14 December).
  9. ^ a b Jaynes, Julian. (1976) The Origin of Consciousness in the Breakdown of the Bicameral Mind. p. 221
  10. ^ a b c Kullmann, Wolfgang (1985). “Gods and Men in the Iliad and the Odyssey”. Harvard Studies in Classical Philology. 89: 1–23. doi:10.2307/311265. JSTOR 311265.
  11. ^ a b Homer (1998). The Iliad. Translated by Fagles, Robert; Knox, Bernard. New York: Penguin Books. p. 589.
  12. ^ Fate as presented in Homer’s “The Iliad”, Everything2
  13. ^ Dunkle, Roger (1986). “ILIAD”, in The Classical Origins of Western Culture, The Core Studies 1 Study Guide. Brooklyn College. Archived from the original December 5, 2007.
  14. ^ “The Concept of the Hero in Greek Civilization”. Athome.harvard.edu. Archived from the original on 2010-04-21. Retrieved 2010-04-18.
  15. ^ “Heroes and the Homeric Iliad”. Uh.edu. Retrieved 2010-04-18.
  16. ^ a b Volk, Katharina. “ΚΛΕΟΣ ΑΦΘΙΤΟΝ Revisited”. Classical Philology, Vol. 97, No. 1 (Jan., 2002), pp. 61–68.
  17. ^ 9.410-416
  18. ^ Homer. The Iliad (Lattimore 1951).
  19. ^ II.46, V.724, XIII.22, XIV.238, XVIII.370
  20. ^ 2.155, 2.251, 9.413, 9.434, 9.622, 10.509, 16.82
  21. ^ Frobish, T.S. (2003). “An Origin of a Theory: A Comparison of Ethos in the Homeric Iliad with That Found in Aristotle’s Rhetoric.” Rhetoric 22(1):16-30.
  22. ^ Frobish, T.S. (2003). “An Origin of a Theory: A Comparison of Ethos in the Homeric Iliad with That Found in Aristotle’s Rhetoric.” Rhetoric 22(1):16-30.
  23. ^ Thompson, Diane P. “Achilles’ Wrath and the Plan of Zeus.”
  24. ^ Thompson, Diane P. “Achilles’ Wrath and the Plan of Zeus.”
  25. ^ Rouse, W.H.D. (1938). The Iliad. p. 11.
  26. ^ Homer, Iliad 1.13 (Lattimore 1951).
  27. ^ Homer, Iliad 1.122 (Lattimore 1951).
  28. ^ Moore, C. H. (1921). “Prophecy in the Ancient Epic”. Harvard Studies in Classical Philology. 32: 99–175. doi:10.2307/310716. JSTOR 310716.
  29. ^ West, M. L. (1999). “The Invention of Homer”. The Classical Quarterly. 49 (2): 364–382. doi:10.1093/cq/49.2.364. ISSN 0009-8388. JSTOR 639863.
  30. ^ Herodotus (de Sélincourt 1954), p. 41.
  31. ^ Ἰλιάς, Ἰλιακός, Ἴλιος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  32. ^ Hist. 2.116
  33. ^ Blackwell, Amy Hackney (2007). “Robot Scans Ancient Manuscript in 3-D.” Wired.
  34. ^ “Homerus, [Τὰ σωζόμενα]“. Onassis Library. Retrieved 2017-09-03.
  35. ^ The Columbia Encyclopedia (5 ed.) (1994). p. 173.
  36. ^ Porter, John. The Iliad as Oral Formulaic Poetry (8 May 2006) University of Saskatchewan. Retrieved 26 November 2007.
  37. ^ Lord, Albert (1960). The Singer of Tales. Cambridge: Harvard University Press. p. 190, 195.
  38. ^ a b Armstrong, James I. (1958). “The Arming Motif in the Iliad.” American Journal of Philology 79(4):337–54.
  39. ^ Iliad, Book XVI, 130–54
  40. ^ Toohey, Peter (1992). Reading Epic: An Introduction to the Ancient Narrative. New Fetter Lane, London: Routledge.
  41. ^ Iliad 3.45–50
  42. ^ Iliad 59–65
  43. ^ Keegan, John (1993). A History of Warfare. p. 248.
  44. ^ Iliad 6.6
  45. ^ Cahill, Tomas (2003). Sailing the Wine Dark Sea: Why the Greeks Matter.
  46. ^ “The Greek Age of Bronze – Armour”.
  47. ^ a b c d e Lendon, J.E. (2005). Soldiers and Ghosts: A History of Battle in Classical Antiquity. New Haven, CT: Yale University Press.
  48. ^ 5.17
  49. ^ Van Wees, Hans. Greek Warfare: Myth and Realities. p. 249.
  50. ^ Nennius. “Historia Brittonum”. Fordham University. Paul Halsall. Retrieved 4 July 2022.
  51. ^ The MET. “Thetis Transporting Arms for Achilles”. metmuseum. The MET. Retrieved 4 July 2022.
  52. ^ Al-Boustani, Suleyman (2012). الإلياذة (Iliad). Cairo, Egypt: Hindawi. pp. 26–27. ISBN 978-977-719-184-5.
  53. ^ Bruce B. Lawrence and Aisha Karim (2008). On Violence: A Reader. Duke University Press. p. 377. ISBN 978-0-8223-3769-0.
  54. ^ Logue, Christopher (2015). “Introduction by Christopher Reid”. War Music, an account of Homer’s Iliad. Faber and Faber. ISBN 978-0-571-31449-2.
  55. ^ A Thousand Ships (2001, ISBN 1-58240-200-0)
  56. ^ Sacrifice (2004, ISBN 1-58240-360-0)
  57. ^ Betrayal, Part One (2008, ISBN 978-1-58240-845-3)
  58. ^ “All Time Worldwide Box Office Grosses”. Box Office Mojo.
  59. ^ Miller, Madeline. (2011). The song of Achilles. London: Bloomsbury Pub Ltd. ISBN 978-1-4088-1603-5. OCLC 740635377.
  60. ^ Ciabattari, Jane (March 21, 2012). “Madeline Miller Discusses ‘The Song of Achilles’“. The Daily Beast. Retrieved June 1, 2012.
  61. ^ Oswald, Alice (2011). Memorial: An Excavation of the Iliad. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-27416-1. Archived from the original on 2012-06-06.
  62. ^ Holland, Tom (17 October 2011). “The Song of Achilles by Madeline Miller / Memorial by Alice Oswald. Surfing the rip tide of all things Homeric”. The New Statesman. London: New Statesman. Retrieved 1 June 2012.
  63. ^ Kellaway, Kate (2 October 2011). “Memorial by Alice Oswald – review”. The Observer. London: Guardian News and Media Limited. Retrieved 1 June 2012.
  64. ^ Higgins, Charlotte (28 October 2011). “The Song of Achilles by Madeline Miller, and more – review”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Retrieved 1 June 2012.
  65. ^ Flood, Alison (20 October 2011). “TS Eliot prize 2011 shortlist revealed”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Retrieved 1 June 2012.
  66. ^ Waters, Florence (6 December 2011). “Poet withdraws from TS Eliot prize over sponsorship”. The Telegraph. London: Telegraph Media Group Limited. Archived from the original on 2022-01-10. Retrieved 2012-02-13.
  67. ^ Flood, Alison (6 December 2011). “Alice Oswald withdraws from TS Eliot prize in protest at sponsor Aurum”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Retrieved 2012-02-13.
  68. ^ Oswald, Alice (12 December 2011). “Why I pulled out of the TS Eliot poetry prize”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Retrieved 2012-02-13.
  69. ^ a b c The Oxford Guide to English Literature in Translation.
  70. ^ St John’s College – The Iliad (1898) Cambridge University [Retrieved 2016-06-16]
  71. ^
    Wolff, Karl. “The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander.” New York Journal of Books.
  72. ^ OCLC 722287142
  73. ^ Bird, Graeme D. (2010). Multitextuality in the Homeric Iliad: The Witness of the Ptolemaic Papyr. Washington, D.C.: Center for Hellenic Studies. ISBN 978-0-674-05323-6.

Bibliography[edit]

  • Budimir, Milan (1940). On the Iliad and Its Poet.
  • Herodotus (1975) [first published 1954]. Burn, A. R.; de Sélincourt, Aubrey (eds.). The Histories. London: Penguin Books. ISBN 0-14-051260-8.
  • Lattimore, Richmond, trans. (1951), The Iliad by Homer, Chicago: University of Chicago Press
  • Mueller, Martin (1984). The Iliad. London: Allen & Unwin. ISBN 0-04-800027-2.
  • Nagy, Gregory (1979). The Best of the Achaeans. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2388-9. Archived from the original on 2015-02-17. Retrieved 2006-07-20.
  • Powell, Barry B. (2004). Homer. Malden, Mass.: Blackwell. ISBN 978-1-4051-5325-6.
  • Seaford, Richard (1994). Reciprocity and Ritual. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-815036-9.
  • West, Martin (1997). The East Face of Helicon. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-815221-3.
  • Fox, Robin Lane (2008). Travelling Heroes: Greeks and their myths in the epic age of Homer. Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9980-8.

Further reading[edit]

  • De Jong, Irene (2012). Iliad. Book XXII, Cambridge University Press. ISBN 9780521709774
  • Edwards, Mark W.; Janko, Richard; Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume IV, Books 13–16, Cambridge University Press, 1992. ISBN 0-521-28171-7
  • Edwards, Mark W.; Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume V, Books 17–20, Cambridge University Press, 1991. ISBN 0-521-30959-X
  • Graziosi, Barbara; Haubold, Johannes, Iliad: Book VI, Cambridge University Press, 2010. ISBN 9780521878845
  • Hainsworth, Bryan; Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume III, Books 9–12, Cambridge University Press, 1993. ISBN 0-521-23711-4]
  • Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume I, Books 1–4, Cambridge University Press, 1985. ISBN 0-521-23709-2
  • Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume II, Books 5–8, Cambridge University Press, 1990. ISBN 0-521-23710-6
  • Murray, A.T.; Wyatt, William F., Homer: The Iliad, Books I–XII, Loeb Classical Library, Harvard University Press, 1999, ISBN 978-0-674-99579-6
  • Richardson, Nicholas; Kirk, G.S., The Iliad: A Commentary: Volume VI, Books 21–24, Cambridge University Press, 1993. ISBN 0-521-30960-3
  • West, Martin L., Studies in the text and transmission of the Iliad, München : K.G. Saur, 2001. ISBN 3-598-73005-5

External links[edit]

Wikimedia Commons has media related to Iliad.

Wikisource has original text related to this article:

Greek Wikisource has original text related to this article:

  • The Iliad, translated by William Cullen Bryant at Standard Ebooks
  • The Iliad public domain audiobook at LibriVox
  • Multiple translations of the Iliad at Project Gutenberg:
    • The Iliad of Homer, by George Chapman, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by Alexander Pope, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by William Cowper, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by Theodore Alois Buckley, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by Edward, Earl of Derby, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by Andrew Lang, Walter Leaf and Ernest Meyers, at Project Gutenberg
    • The Iliad of Homer, by Samuel Butler, at Project Gutenberg
  • Iliad : from the Perseus Project (PP), with the Murray and Butler translations and hyperlinks to mythological and grammatical commentary
  • Iliad: the Greek text presented with the translation by Buckley and vocabulary, notes, and analysis of difficult grammatical forms
  • Gods, Achaeans and Troyans. An interactive visualization of The Iliads characters flow and relations.
  • The Iliad: A Study Guide
  • Comments on background, plot, themes, authorship, and translation issues by 2008 translator Herbert Jordan.
  • Flaxman illustrations of the Iliad
  • The Iliad study guide, themes, quotes, teacher resources
  • Digital facsimile of the first printed publication (editio princeps) of the Iliad in Homeric Greek by Demetrios Chalkokondyles, Bayerische Staatsbibliothek

Добавить комментарий